А смешила му се историја и то њена светлија поглавља. Али седа брада није довољна да би постао пророк, још мање да би некоме замаглио очи.
Себе је већ видео на каменом постаменту са искораченом левом ногом и визионарски забаченом главом уназад. На сред Подгорице. Он и војвода Марко Миљанов Поповић.
Од њега се очекивало да раскринка државни криминал, да врати достојност животу, укине дискриминацију и асимилацију грађана, врати владавину права и веру у државу, смањи сиромаштво ослободи грађане мрачних сусрета са зеленашима, мафијашима, парадржавним органима, сузбије рекетирање банака и терор агенција за принудну наплату.
Очекивали смо да ће отворити пандорину кутију, засукати рукаве уместо пренемагања и трчкарања по мишљење код западних амбасадора.
Свашта се од њега очекивало, али да ће за кратко време сам себе деперсонализовати држећи се чврсто за фотељу, нико није наслућивао.
Залагао се, тврди, за опозив признања Космета али није добио сагласност ментора и коалиционих партнера. А имао је добру вољу, али га не пустише, Дритан и друга фамилија.
О иступању из НАТО -а, у чије учлањење је, такође, погажена воља народа, нико и не помишља.
Уместо враћања традиционалних државних симбола премијер Кривикапић је, вратио наду криминогеној олигархији бивше власти да кохабитација значи наставак владавине. Слагао је за потписивање Темељног уговора извлачећи се пред Синодом СПЦ “да ће се срушити влада”.
Када ДПС смењује министре у парламенту влада је “стабилна”.
Маестрално, маестро! Чекамо нови твит!
Темељни уговор није потписао,али је одстрелио министра Лепосавића уз помоћ ДПС-а са којим су његови партнери изгласали резолуцију о геноциду у Сребреници и то на иницијативу Мила Ђукановића, кохабитног императора, на чији лик и дело није равнодушан тумарајући премијер.
На том гласању Кривокапићева влада је променила већину, а он капу. Уз две амбасаде управљачка права над Кривокапићем и Црном Гором сада, и званично, има ДПС. Очито да се поделило још нешто осим Мајбаха. Један за Господара други за Слугу!
“Нема разлике!?”, вајкају се разочарани понашањем припитог џакеја у намештеној трци касача.
“Има и те како има”, буди се разум, без обзира на сервилност обојице трећем и јачем. Свест слуге драстично се разликује од господареве свести. Слуга посрће и просипа, господар, господар и у посртању граби и трпа у џепове.
Слугу презиру са гађењем, Господара мрзе али и обожавају до онесвешћивања. Мада их је ошамутио на разне начине. Хемијски и алхемијски.
Господар је мајстор обмане,
стилски сређен до перфекције,
окружен мајкама Сребренице, позива да се осуди геноцид у овом градићу. Сав упреподобљен – тужан на ивици суза.
“Жалост, тугу и забринутост нико попут њега не може да одглуми”, говорио је Момир Булатовић.
И “ Мајке Сребренице” су због жиралне благонаклоности домаћина преумиле чињеницу да је као премијер Црне Горе и члан Врховног савета одбране, и те како одговоран. Уколико је, по било којој тачки за Сребреницу, Милошевић крив одговорност Ђукановића је евидентна.
Улога конвертитског клеветника, је отпадничка и по својој суштини је трагична и аморална. Но, пљување по Србима, забијање ножа у леђа српској дипломатији, јавна подршка шиптарским сецесионистима на КиМ, и чланство у НАТО очито нису били довољни за још један мандат криминализованог депееса.
Међутим, велики центри моћи, на чијим канабетима се Господар, уз одређени облигациони договор, безбрижно шепурио, решили су да га опозову.
За досадашње заслуге, биће поштеђен грубог пада или политичког стрмоглава у зверињак сопствених непочинстава. Определење за стратегију меке транзиције власти уз шаренолику коалицију опречних субјеката у којој су Срби као најбројнији у огромном проценту маргинализовани, моћници из сенке су се определили за мало препаковани континуитет, без великих реформских резова.
“Мило царе свих кохабитора света. Како си све ово бриљантно извео, алал ти вера”, рећи ће Чопави Хомер.
Падобран за Мила Ђукановића и његове компањоне и званично је отворио Здравко Кривокапић. Експертски неспретно. Политички ризично. Етички срамно. Људски подло!
Метанија и велики поклони до земље, пред свештенством само су део религиозног фолклора човека који је за кратко време од господара послао слуга. “Зајахао је Христовог магарца али му се више свидела Тројанска бедевија”, јави се Чопави Хомер.
“Од овација до моралне кремације дели длака. Та длака обично загади све”, подвикну Хомер и нестаде у ноћ!
Мишо Вујовић/ИН4С