У разговору са Матијом Баном, Његош ће, поред осталог рећи: „Треба најпре да се српство ослободи и уједини. Ја бих тада у Пећку патријаршију, а кнез српски у Призрен, да заједно владамо над слободним народом“.
Током Премијерског стата, одговарајући на питање посланика коалиције „Црно на Бијело“ Срђана Павићевића, премијер Здравко Кривокапић је оценио да је „Србима који живе у Црној Гори матица Црна Гора, а не никако Београд, нити је то икада био“.
Ова изјава изазвала је буру реакција на друштвеним мрежама, од којих смо издвојили саопштење групе Ми знамо ко смо, а који су оценили да је овакав став непотребан, те да би могао бити и увредљив. „Без обзира што извјесним дјеловима политичких елита то можда у овом тренутку не одговара, Срби из Црне Горе се неће одвајати од осталих Срба, нисмо сепаратни, специфични и другачији, један смо народ, једнојезичан, једновјеран и недјељив“, истакли су.
Такође, можемо се присетити речи нашег познатог историчара и публицисте, др Предрага Вукића, који је оквиру научне конференције на тему „Подгоричка скупштина 1918. и уједињење Црне Горе и Србије“, 2019. године, између осталог, истакао следеће:
„Млади Његош ће 1848. године преко Матије Бана успоставити политички контакт са династијом Карађорђевић и тада ће планирати подизање српског народа устанка у Босни и Херцеговини, у вријеме док је западна и централна Европа увелико била захваћена револуционарним превирањима с циљем да се европско јавно мњење стави пред свршен чин“, наглашава Вукић.
Такође, каже да је ће у разговору са Матијом Баном, Његош, поред осталог рећи: „Треба најприје да се српство ослободи и уједини. Ја бих тада у Пећку патријаршију, а кнез српски у Призрен, да заједно владамо над слободним народом“.
До организовање овог устанка, додаје Вукић, није могло доћи, јер ће 1850. године Његош рећи Матији Бану: „Србија је матица српства, без ње никад ништа“.
Не жалимо да, попут премијера, било коме одређујемо где му је матица. Ипак, са задовољством можемо констатовати да много извора потврђује да су Срби из Црне Горе, са истим жаром и љубављу, гледали пут Београда, Пећи и Призрена… као пут Цетиња.
ИН4С