Док Азија троши гас не питајући за цену, овај енергент у Европи је најскупљи од глобалне кризе 2008. године.
Америка нема бољег партнера ни пријатеља на свету од Немачке, али се Вашингтон и Берлин не слажу око „Северног тока 2”. САД и даље верују да је то претња енергетској безбедности Европе. Неопходни су конкретни кораци како би се „обезбедило да Русија не може да користи енергију као средство принуде ни против Украјине, нити било кога другог у Европи”.
Овим речима амерички шеф дипломатије Ентони Блинкен потврдио је у среду у Берлину, након сусрета с министром иностраних послова Хајком Масом и немачком канцеларком Ангелом Меркел, да спор две водеће чланице НАТО-а око судбине руско-западноевропског гасовода није изглађен.
Управо тако је деловало прошлог месеца, када је амерички председник Џозеф Бајден објавио да САД не планирају даље увођење санкција против актера „Северног тока 2” због националних интереса Америке и јачања партнерства с Европом, посебно с Немачком.
Мас је указао да су Берлину познате примедбе Вашингтона поводом „Северног тока 2”, као и да се ради на њиховом решавању, али временски оквир за окончање спора није наговештен. Решење би се ипак можда могло пронаћи до посете Ангеле Меркел Вашингтону 15. јула, пренео је АП.
Након сусрета Меркелове и Блинкена у четири ока нико од њих није поменуо „Северни ток 2”. Меркелова је била дипломатски уздржана.
„Постоји заједничка основа не само око именовања геополитичких изазова у свету, већ и око договарања заједничког приступа. То се односи на Русију, Кину, али на питања које савезе можемо склопити, где леже наши интереси”, изјавила је канцеларка.
Представници Бајденове администрације инсистирају да постоје начини да се „Северни ток 2” заузда, чак и кад буде завршен, јер тек тада следи издавање дозвола за рад, осигурање и пробна тестирања, преноси АП позивајући се на неименоване изворе у Вашингтону.
У међувремену, швајцарска фирма „Северни ток 2” (у власништву „Гаспрома”) аплицирала је, на захтев Агенције за енергетске мреже Немачке, за сертификат независног преносног оператера, пренео је Тас.
Упоредо с том молбом „Северни ток 2” (регистрован у Цугу, Швајцарска) води три парнице (једну пред надлежним судом у Диселдорфу и две пред Европским судом правде у Луксембургу) против гасних правилника ЕУ који не допуштају да произвођачи енергената из трећих земаља управљају и системима дистрибуције гаса.
Непредвидиви крај америчко-немачких трзавица око „Северног тока 2” и неизвесни исход парничења нису могли европско тржиште природног гаса снаћи у незгоднијем тренутку.
Наиме, цена тог енергента у Европи (која расте од јануара) достигла је почетком седмице највишу вредност од 2008. године (10,23 америчких долара/MMBtu; један MMBtu, односно метрички милион британских термалних јединица, једнак је 28,263682 кубна метра гаса дефинисане температуре и притиска). Велике врућине и драматичан раст тражње природног гаса са затишјем короне само су део разлога рекордног поскупљења.
Европске залихе природног гаса су на најнижем нивоу у последњих десетак годинa, а капацитети складиштења на историјском минимуму, све то у тренутку док Азија незајажљиво троши течни гас (ЛНГ) на тржишту, не питајући за цену, посебно Кина и Индија, наводи Блумберг.
Уколико „Северни ток 2” не буде пуштен у рад до септембра, а Русија настави с танким испорукама гаса преко Украјине, велики је ризик да ће цена природног гаса даље расти, процењује се у лондонском Ситију.
„Ако комерцијалне испоруке почну у септембру, „Северни ток 2” би могао Европи до краја 2021. да допреми осам милијарди кубних метара гаса. То је десет одсто годишњих потреба Немачке”, процењује Том Мазец-Мансер, водећи енергетски аналитичар глобалне консултантске куће ИЦИС.
Тања Вујић/Политика