Сергеј Лавров на московској конференцији о међународној безбедности назвао је ситуацију на пољу стратешке стабилности крајње алармантном.
На 9. московској конференцији о међународној безбедности 24. јуна 2021. године говорио је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров. Отворено је рекао: „Изузетно алармантна ситуација се развија у области стратешке стабилности. Једнострано повлачење Вашингтона из Уговора о елиминацији ракета средњег и кратког домета (Уговор о ИНФ) нанело је озбиљну штету читавом систему контроле нуклеарног ракетног наоружања “.
Подсетимо, Уговор о ИНФ-у раскинут је 2. августа 2019. Нешто касније, исте 2019. године, руски председник Владимир Путин дао је предлог земљама чланицама НАТО-а да спрече размештање ракета краћег и средњег домета у Европи у било којој опреми. 26. октобра 2020. године овај предлог је поново изнео Владимир Путин.
На московској Конференцији о међународној безбедности, Сергеј Лавров је приметио: „Били смо изненађени недостатком разумљиве реакције земаља чланица НАТО-а на предлоге руског председника Владимира Путина да спрече појаву копнених ракета ове класе у Европи, у било којој опреми, и нуклеарној и не-нуклеарној. Штавише, руски председник Владимир Путин је у својим порукама нагласио спремност да се договори о мерама верификације, које Запад марљиво покушава да не примети “.
Као што знате, следећи самит НАТО-а одржан је у Бриселу 14. јуна 2021. године. Као резултат тога, земље чланице алијансе усвојиле су одговарајућу изјаву. У параграфу 26 овог документа стоји такав предлог: „Немамо намеру да разместимо копнене нуклеарне ракете у Европи“.
У Русији се на ову НАТО-ову декларацију о одбијању размештања копнених нуклеарних ракета у Европи појавио низ умерено позитивних одговора, укључујући и неке званичнике. Међутим, пажљива анализа ове изјаве Северноатлантске алијансе и тренутне ситуације указује на супротно и не оставља простора за оптимизам.
Прво, ово је до сада само изјава о намерама, али у пракси ће, највероватније, бити управо супротно. Друго, и ово је најважнија ствар: ова изјава заправо легализује накнадно размештање ракета на копну средњег и краћег домета у Европи у конвенционалној опреми.
Поред тога, а то је такође изузетно важно, ова изјава НАТО-а легализује оно што је већ учињено у овом правцу. Говоримо о позиционим областима америчког противракетног система Аегис Асхоре. Један комплекс Аегис Асхоре у селу Девеселу у Румунији је у приправности од маја 2016. године.
У изградњи је други комплекс Аегис Асхоре у селу Редзиково у Пољској. Планирано је стављање у приправност фискалне 2022. године, која почиње 1. октобра 2021. године.
Један комплекс Аегис Асхоре укључује 24 лансера Мк41 за ракете пресретаче СМ-3. ПУ Мк41 се може користити за лансирање антимикела СМ-3 и за лансирање крстарећих ракета Томахавк. У зависности од модификације, домет уништења ЦД-а Томахавк је 1600-2500 км.
Дакле, комплекси Аегис Асхоре имају две функције: противракетну и ударну. Тренутно су распоређена 24 лансера, а још 24 лансера биће распоређено до 1. октобра 2022.
Треба подсетити на још једну чињеницу. Нешто више од две недеље након раскида Уговора о ИНФ-у, наиме 18. августа 2019. године, америчке оружане снаге спровеле су летачки тест крстареће ракете Томахавк са копнене мобилне лансере на удаљености од 500 км. Мк41 је коришћен као бацач.
НАТО, распоређујући ракете на земљи у Европи, покушава да наметне Русији трку у наоружању, у којој наша земља неће моћи да победи због свог много нижег економског потенцијала у поређењу са земљама чланицама НАТО-а.
Стога Москва надокнађује надмоћ Северноатлантске алијансе у конвенционалним снагама присуством значајног арсенала нестратешког нуклеарног наоружања. Узимајући у обзир одредбе Уговора о ИНФ-у, нестратешко нуклеарно оружје укључује системе домета до 5500 км.
Треба напоменути да је НАТО изјавио да одбија да распореди ракете са копна са нуклеарном бојевом главом. Сходно томе, алијанса ће с временом покренути питање Русије да предузме симетричне мере и напусти употребу нуклеарних бојевих глава на својим ракетама краћег и средњег домета.
Тако ће нашу земљу покушати лишити озбиљне предности, способности регионалног одвраћања уз помоћ копненог нестратешког нуклеарног оружја.
Очигледно је да се Русија неће одрећи свог нестратешког нуклеарног оружја, најпоузданијег аргумента у регионалном одвраћању. Тада ће НАТО, највероватније, као одговор, објавити размештање у Европи земаљских ракета и нуклеарних бојевих глава.
Не треба заборавити ни на најважнији циљ за који ће Северноатлантска алијанса распоредити ракете копненог и малог и средњег домета у Европи, иако у конвенционалној опреми. Говоримо о стварању ракетног потенцијала првог (разоружавајућег) удара.
НАТО ракетна салва мора бити такве снаге да искључује одмазди од нуклеарног удара Русије како на европском континенту, тако и на копну Сједињених Држава. Карактеристична карактеристика потенцијала овог ракетног арсенала биће кратко време лета ракета.
Руски председник Владимир Путин је у интервјуу за ТВ канал Росија 9. јуна 2021. скренуо пажњу на ситуацију са америчким ракетним одбрамбеним положајима у Европи: време – 15 минута лета до Москве “.
Иначе, узимајући у обзир повећану тачност ракета, у више сврха штета коју нанесе ракета са конвенционалном бојевом главом понекад је упоредива по последицама са употребом нуклеарног оружја у ове сврхе.
Може се рећи да је размештање у Европи ракета средњег и краћег домета са конвенционалним бојевим главама решено питање. Поред тога, 24 лансера Мк41 са ракетама СМ-3 са могућношћу брзог поновног пуњења на крстареће ракете Томахавк већ су у приправности. Још 24 лансера Мк41 требало би да буду у приправности до 1. октобра 2022.
Изјава НАТО-а о одбијању размештања нуклеарних ракета средњег и краћег домета у Европи вероватно ће остати декларација. Једина препрека у овом питању је време потребно Сједињеним Државама за развој ракетног система или земаљских система који имају не само конвенционалну, већ и нуклеарну бојеву главу.
Тако је Северноатлантска алијанса 14. јуна 2021. године предузела још један корак ка разоткривању великог војног сукоба употребом нуклеарног оружја како на европском континенту, тако и у свету.
Изјава руског министра спољних послова Сергеја Лаврова да се „изузетно алармантна ситуација развија и у области стратешке стабилности“ у потпуности је у складу са тренутним стањем ствари у овој области.
Владимир Васиљев/ИА РЕКС
Превод:Њуз Фронт Србија