Историја је , као и сам живот, уосталом, препуна сваковрсних парадокса!
Тако ће се десити да војвода Милош Кривокапић, Цуца, зеједно са Илијом Ђукановим Звицером (будућим војводом у Лукову) личним јунаштвом преокрене ток битке на Граховцу (1858.) не дозвољавајући одступницу седам пута мање црногорске војске. Готово извјестан војнички пораз претвори у побједу!
Његов саплеменик и презимењак, Здравко Кривокапић, још увијек актуелни премијер ЦГ, својим вјероломним, издајничким понашањем, дуго чекану августовску побједу довео је надомак – пораза! А својим вишемјесечним политичким ( диригованим) промашајима,у одсуству и најскромније досљедности, показао је да му је много ближи Ранко, него часни војвода Милош Кривокапић с Граховца.
Тако је професор, слушајући своје стране менторе (који нијесу од јуче!), показао шта човјек, служећи туђину, може под старе дане од себе да учини – да од цијењеног предавача и наводног вјерника, направи, – политичку ништарију!
Могао бих да кажем да то није ништа необично, па ни неочекивано. У вријеме распада покојне нам Југославије, по плану Збигњева Бжежинског и дружине, од 8 чланова државног Предсједништва, 5 их је било на платном списку ЦИАе! Реприза се догађа у Црној Гори. Сви бивши, а, нажалост, и садашњи властодршци Црне Горе, на јаслама су атлантистичких агенција!
Ако се то зна, а ваљда би се више морало знати, сви наивни коментари, какве срећемо и на овом Порталу, морали би изостати. Ми смо окупирана и, да не кажем – продана земља!
Слиједећи беспоговорно политику Поглавника, по претходном договору и упуствима двије западне амбасаде – да се све ради, како би све остало исто, премијер је до краја оголио своју „политичку мисију“, која ме по свему подсјећа на агента спавача. И то сам рекао већ неколико пута на овом Порталу. У питању је брутална издаја! Врхунац лицемјерја је она његова накнадна реченица поводом усвајања бесрамне антисрпске Резолуције о „геноциду“ у Сребреници „да је била непотребна“?!, А што то, професоре не рече дан раније? Па, ваљда,знамо.
Али чусмо и од његовог замјеника, а заправо старатеља, Дритана: „Онај ко не признаје геноцид у Сребреници, нема шта да тражи у државним органима Црне Горе!“
Да се нијеси, што би рекли моји Морачани, мало залетио, младићу? Ти још, колико знам, нијеси Господар Црне Горе, а ако Бог да нећеш никад ни бити! Овом изјавом само си овјерио своју издајничку улогу у врху ЦГ, гдје ти, по Божјој и људској правди никад није ни било мјесто!
Поводом ове твоје изјаве, ја сам много прије него што се појавила у јавности још увијек Црне Шуме, на овом Порталу, бар два пута рекао: „Ко ми спомене „геноцид“ у Сребреници, бићу у стању да му као хајвану, или издајнику – пљунем у лице, а ко ми спомене хашки НАТО трибунал као било какав валидни суд, имаће мој презир до краја живота!“
Пробај да тестираш јавно мнење Црне Горе, о овој твојој и мојој изјави, па ме некако обавијести. Нека то буде међу нама.
И, кад смо већ код изјава, чуо сам, прије неки дан, неочекиван, чудан исказ тужног, актуелног министра извањских послова (опростите на хрватштини) Радуловића да су се његово Министарство и ова Влада трудили да у свему наставе политику М. Ђукановића!
Уопште не сумњам. Али не могу да се сјетим да се најбројнија побједничка коалиција о томе тако изјашњавала?!
Људи, ушли смо ових дана у несвакидашњу политичко-шаховску завршници, у којој ни Карпов не би био од велике помоћи. Нама само Господ може да помогне у партији у коју су нас увели моћни страни ментори и њихови домаћи фаворити, да не кажем- плаћеници.
Један од потеза, који би био од помоћи, јесте оставка актуелног премијера. Судећи по изјавама, он о томе и не размишља. „Не размишља“ јер о томе размишљају други, чије је налоге досад беспоговорно извршавао!
Сјетимо се Поглавника. Он је имао довољно политичке памети да на вријеме одустане, или направи компромис о безаконом закону о статусу СПЦ, који му је секту срушио, након три деценије, с власти. Али му налогодавци , који су са невјероватном упорноћу истрајавали на разбијанју Православља и Српског корпуса, то нијесу дозволили. Једног дана, прије или касније, знаћемо и разлоге, мада су и сада довољно јасни.
Ових дана, престава, овога пута са Кривокапићем се понавља. Ако би то било за добро Црне Горе, вјерујем да би човјек, са мрвом преостале части и образа, дао оставку. Али му ментори, баш као ни Поглавнику, изгледа, још не дају!
Тиме се ствари, у побједничким коалицијама и њиховим односима додатно компликују. А крај кризе у Влади и Парламенту још се не назире.
Ако знамао да морал и политика не иду заједно, у овом часу готово нико не може да предвиди , или пројектује крај црногорске политичке драме.
Вјерујем да би безусловна оставка актуелног премијера умногоме олакшала договор лидера побједничких коалиција, без обзира на односе двије од њих три према иностраним менторима.
Ако тога не буде, у изгледу је припрема ванредних избора са зато одговарајућом изборном Владом, или – Моћна Улица!
Јован Лакићевић/ИН4С