Новак Аџић, Секула Дрљевић, нацизам, и ФФ Никшић

Правник и историчар г. Новак Аџић оцијенио је, у изјави за РТЦГ, да је предсједник владе Црне Горе г. Здравко Кривокапић недостојан за ту функцију, јер је на Видовдан, 28. (15) јуна 2021, поред споменика у Подластви, одао пошту без суда убијеним (стрељаним) припадницима Равногорског покрета. На г. З. Кривокапића, који је смогао снаге да обави један цивилизацијски чин, киван је Н. Аџић, бранећи то „вриједносним смислом“. А какав „вриједносни смисао“ заступа г. Новак Аџић?

Да, Црна Гора је имала малог „Фирера“ – а његов обожавалац, јел’ га хвали на факултету?

Да видимо г. Аџића на примјеру нацистичког пропагатора Секуле Дрљевића. По Аџићу, Секула Дрљевић „апсолутно није био фашиста и нациста, већ црногорски индепендиста и националиста одбрамбеног типа“ – нешто отприлике као што и сам за себе сматра г. Аџић. И оних педесетак Црногораца које је априла 1945, на самом крају Другог свјетског рата, Дрљевић намамио у Јасеновац, да их усташе живе баце у крематориј, му се изгледа (по Н. Аџићу) не броје у гријех – па то су ипак били само Срби.

Аџић се прави као да не постоје десетине Дрљевичевих чланака у усташком (и нацистичком) листу „Граничар“, који је од јануара 1942. до октобра 1944. у Земуну уређивао познати хрватски књижевник Густав Крклец, касније у Титовој Југославији предсједник Друштва књижевника Хрватске и предсједник Савеза књижевника Југославије.

Чланак С. Дрљевића „Позор“ (псеудоним „Х.“) – поред слике његовог Фирера, „Граничар“ од 5. 2. 1944.

Да би и неинформисаном било јасно, колико је сати, почећемо са једним ударним Дрљевићевим чланком, у којем се расплакао над судбином Фиреровом, када су неки њемачки официри извршили (20. јула 1944. године) атентат на свог рајхсмаршала, желећи да склопе мир са западним савезницима и тиме спасу нацистички Рајх од тоталног пораза. Ријеч је дакле о чланку Секуле Дрљевића „Закон револуције“, објављеном као уводничарски, ударни текст, на првој страни Граничара од 19. августа (коловоза) 1944. Шта је тада писао бивши Србин, отпадник црногорски, новопечени хитлеровац и павелићевац Секула Дрљевић? „Националсоциалистичка револуција, по револуционарности своје политичке, социалне и културне идеологије, несумњиво спада међу највеће револуције, које је Еуропа до сада имала. Међутим националсоциалистичка револуција била је крвава несравњено мање од свих досадашњих великих револуција (аугуста 1944. Дрљевић још није чуо колико милиона људи су Хитлерови нацисти побили – нап. Н. М. – да ли за њих ни Новак Аџић не зна?). До тога је дошло од туда, што је националсоцијалистичка идеологија усамљена револуционарна идеологија, која народу није наметнута терором и крвљу, него ју је огромна већина народа прво прихватила тајним гласањем, па тек онда је постала владајућа идеологијом. Вођа националсоциалистичке револуције Адолф Хитлер прво је постао Фирер њемачког народа, па тек онда Фирер Великога Њемачкога Рајха. Тако није дошао до власти ни један вођа ни једне револуције (треба ли и пљесак за Фирера, господине Новаче Аџићу ? – нап. Н. М.)

Није ово прилика за даље цитирање Дрљевићевог плача над безобразницима, који су се, ето усудили да изврше атентат на њему вољеног Фирера. Августа 1944, када су већ и нацистичке главешине покушавале да се ријеше Хитлеровог загрљаја и скоче у наручје западним савезницима, Аџићу мили Секула ето још није видио да је крај нацистичких зликоваца близу. Толико је био заслијепљен (да је могао да буде толико неинтелигентан тешко је вјеровати). Јел’ то профил „црногорског индепендисте одбрамбеног типа“, господине Аџићу? Свака вам част онда, на вашем индепендитизму, ако то тако називате (да не кажем нешто друго).

Др. С. Дрљевић: „Закон Револуције“. Чак ни августа 1944. није видио да је крај његових снова близу?

Да ли Ви г. Аџићу и на Филозофском факултету у Никшићу, пред студентима, у предавањима, заступате став да је обожавање Адолфа Хитлера „црногорски индепендитизам одбрамбеног типа“? Шта о томе мисле на Филозофском факултету Никшићу, на Универзитету Црне Горе, у Министарству просвјете? Па, зар вјерујете да ће довијека мучати?

/аутор је члан Правног савјета ИН4С/