Како ствари тренутно стоје- само Господ може помоћи Црног Гори! Неки ће се овој, назови флоскули, од срца насмијати, безвјерници који су деценијам владали Црном Шумом, поготово. Па, нека им буде.
Ми, који смо у библијским литијама осјетили, над собом и у нама, Дух Божји, уз стално присуство наших Богу блиских светитеља, са том свемоћном божанственом енергијом у себи, знамо да нијесмо без икога. И да је са нама свеприсутна Божија милост и подршка. Упркос томе што маловјерјем, или безвјерјем, Господа ничин нијесмо вјековима задужили! Но, једно су наша, а друга, на нашу срећу, Господња мјерила.
Говорим као мирјанин, који се, као кршртено дијете, послије вишегодишње „комунистичке паузе“, Богу и кртсу вратио прије тридесетак и и нешто више година. То наручено, да не кажем присилно безбожништво, никад нећу окајати, али ћу се у свакој погодној прилици молити да ми буде бар опроштено.
Но, да се манем личних покајања и беспредметних исповиједања. Поготово што се у овим данина ломи судбина наше Црне Горе. Сви који виде даље од носа, знају да је наша постојбина на прекретници: или ће и даље бити ујармљена колонија, у коју су је уписали дојучерашњи властодршци, а ови савремени на томе истрајавају, или суверена, самостална и слободна земља каквом су се наши преци, који су је стварали , бранили, и сачували – вјековима поносили!
Пошто још није извјесна судбина политичког прелома, јер је у игри више могућних варијанти излаза из политичке кризе (коју смо наговијестили још прије шест мјесеци) можемо бар да кажемо чему се можемо надати. Ако се буду питали ови који су у ЦГ минулих 200 и кусур дана управљали, никаквих радикалних промјена у Поглавниковој Црној Шуми неће бити. То је, ваљда била и договорна заповијест двије западне амбасаде, чији су послушници, да не кажем плаћеници, водили главну ријеч у досадашњем „препороду „Црне Горе, (Намјера је отпочетка била да се све чини тако да се ништа не промијени!)
Основно је питање: има ли данас снаге у Црној Гори да се та безочна подвала Запада, у коју нас је плански увео, ако не елиминише, оно, бар колико-толико ублажи? Извјесно је да преовлађујуће – нема. Двије мање побједничке коалиције, Демократе и УРА, у њиховом су загрљају, да не кажем канџама, отпочетка.
И, сад игумане, буди паметан. Двије „побједничке коалиције“, уз подметнутог вођу треће и најмоћније, досад су по Црној Гори харале како су хтјеле, не реметрећи, ни на који начин, интересе ни Прве, ни Друге фамилије.
Јасно је претежној црногорској јавности шта се дешава, али тренутно није у могућности да реагује на прави начин. Јасно јој је да је уместо очекиване наде у радикалне промјене мафијашког и корумпираног режима стигла – издаја. И то у свом огољеном облику и значењу. И то од оних за које су „побједници“ гласали.
И, шта сад? Правити нову Владу са прононсираним издајницима, бојим се се да је поприлично јалов посао. Јер, у таквој варијанти, уз останак „вјетропирног“ премијера, и преостале побједничке патриотске снаге могу да доживе неку врсту бламаже. Влада без „прочитаног“ премијуера, имала би смисли да доврши неколико кључних националних пројекта, укључујући сређивање бирачких спискова и и обављање пописа…
Ако не, онда техничка, изборна влада, и нови избори, па ћемо, након тога видјети на чему смо и ко ће с ким, коначно!
При томе ниако не би требало сметнути с ума да је Господ са праведницима и да је био 30. августа на нашој страни!`
Најзад, да поновим оно што сам рекао више пута на овом Порталу: У артикулацији свенародног расположења и Улица је , не само реална, него, можда, и одлучујућа варијанта!
Јован Лакићевић/ИН4С