У оквиру стратегије енергетске безбедности и уклањања зависности од Москве, желе да Молдавији обезбеде … руски гас.
Око пројекта гасовода Јаси-Унгхени-Чисинау увек је било много комичног олакшања. На пример, 27. августа (Дан независности) 2014. године, на званичном покретању деонице Јаси-Унгхени, у присуству румунског премијера Виктора Понта и европског комесара за енергетику Гунтхера Оетингера, тадашњи премијер Јурие Леанца дао је обећавајућу изјаву.
Рекао је: „Имамо обавезу и уверен сам да ћемо за највише две године имати све елементе потребне за куповину гаса само у Румунији ако у одговарајућој фази дођемо до закључка да цене биће много повољније и имам разлога да верујем да ће то бити тако “.
Већ 2018. године, потпредседница владе за европске интеграције Леанца изговара стару изреку: „Сигуран сам да ћемо од 1. јануара 2020. моћи да купујемо гас и у Румунији“.
Наравно, најапсурднија је чињеница да од 2014. године гасовод практично не ради. Па чак и након званичног пуштања у рад прошлог лета,пуна линија „Јаси-Унгхени-Чисинау“ још увек се не користи за предвиђену намену.
Тада су румунски, молдавски и европски званичници рекли много паметних речи о значају овог гасовода. На пример, шеф Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копаци истакао је да су изолација молдавског тржишта гаса и његова потпуна зависност од једног добављача гаса и једне руте увоза гаса већ дуго слаба тачка у безбедности снабдевања земљом гасом у земљи. „Пројект Јаси-Унгхени-Чисинау ће то поправити и дати Молдавији алтернативне правце и алтернативне добављаче“, оптимистично је рекао Копаци.
Наравно, појава нове руте поред постојеће је неоспорна чињеница. Али шта је са осталим? Заиста, у Букурешту, Бриселу и Вашингтону отворено кажу да Москва користи снабдевање гасом као политички инструмент, а за то се изводи изградња новог цевовода – да би Русија лишила полуге.
Шта видимо у пракси?
Недавно је молдавска јавност сазнала да ће као алтернатива руском гасу постојати … сам руски гас. Генерални директор румунске компаније Трансгаз Ион Стериан поносно је изјавио да од 1. октобра гасовод Јаси-Унгхени-Чисинау може радити пуним капацитетом. Транзит до наше земље снабдеваће се плавим горивом из „Турског тока“. Односно руски.
Јон Стеријан је подсетио да се тренутно преко Украјине, преко некадашњег трансбалканског коридора, транспортује само гас намењен Молдавији, а од 1. априла 2021. године Румунија и друге балканске земље ће увозити руски гас кроз Турски ток. А након завршетка пуштања у рад компресорских станица, гасовод је у стању да индиректно замени украјинску руту за транспорт / транзит руског гаса до Републике Молдавије румунском.
„Преговарамо са компанијом Молдовагаз“, рекао је генерални директор Трансгаза.
Тако ће Румунија и Европска унија (један од главних инвеститора у гасовод Јаси-Унгхени-Чисинау) осигурати енергетску сигурност Молдавије уз помоћ руског гаса.
У време када Кијев води очајничку борбу са Москвом за очување гасовода, румунски и европски пријатељи унапред су пожурили и нуде залихе руског плавог горива дуж њихове руте. Свакако желећи да зарадите на транзиту.
А Кишињев је купио енергију од Гаспрома и то ће чинити и даље. И иначе, компанија Молдовагаз већ је најавила да ће продужити уговор са Гаспромом на још годину дана до краја септембра.
Али шта је са хваљеним румунским гасом и другим „алтернативним добављачима“? Будући да нам је румунски Трансгаз понудио руско плаво гориво, јасно је да Букурешт до сада нема алтернативу или да његов трошак не подноси конкуренцију.
Познато је да је набавна цена укључена у тарифу за Молдовагаз према уговору за ову годину 147 УСД, без трошкова транспорта и дистрибуције. Недавно су новинске агенције известиле да су се трошкови природног гаса на спот тржишту у Европи приближили историјским максимумима. Последњи пут је овај ниво примећен 2008. године. Разлози за оно што се догађа стручњаци виде у неуспелој енергетској политици коју воде власти ЕУ.
Али у Северној Азији, спот цене расту у небу: 30. јуна су платили 460 долара за хиљаду кубних метара.
Испод на графикону су цене плавог горива у европским чвориштима до границе Украјине.
За 1000 кубних метара – 14800 гривна, или око 550 долара, укључујући ПДВ. Занимљиво је да је Молдавија добила прилику да користи спот компоненту у израчунавању трошкова испоруке гаса. Према представнику Молдавије, ако је цена на европским берзама нижа од оне која се израчунава на основу старе формуле повезане са котацијама нафте и која се увек користила раније, онда ће Молдавија купити гас на берзи, односно ону то је јефтиније …
Али као што видите у пракси се испоставило да употреба девизних цена може бити неисплатива.
Дакле, тренутна ситуација са ценама у Европи и акције румунске компаније Трансгаз која је Молдавији понудила руски гас, показале су да се иза разговора Запада и проевропских политичара о такозваној енергетској безбедности можда крије уобичајена жеља за остваривањем профита или стварањем нове зависности. Заправо, имамо право да говоримо о срамотном самоизлагању Букурешта и Брисела, који су преко свог верног „слуге“ Јурија Леанке обећали да ће Молдавији обезбедити „румунски гас за две године“.
Ситуација у којој се Молдавија налази на пољу снабдевања енергијом има низ важних карактеристика. Гас је кључни ресурс за земљу. Користи се не само за грејање кућа, већ и за производњу електричне енергије. Главни добављач, Молдавскаиа ГРЕС, генерише више од 90% електричне енергије помоћу гасних турбина. Понуда Молдавскаиа ГРЕС-а последњих година била је најисплативија за нас у региону.
Истовремено до данас је Придњестровље акумулирало огроман дуг за гас – више од 7,5 милијарди долара.
Главни акционар компаније Молдовагаз, која се бави куповином транспортом и дистрибуцијом плавог горива је Газпром.
Да би решио нагомилане и који ће вероватно настати у будућим проблемима, Кишињев треба да води прагматичне преговоре са Москвом. Покажите иницијативу, предложите, делујте и не чекајте да неко буде позван на Мајку столицу и да зацрта блокаду Придњестровља, и провоцира руске мировњаке.
И уверили смо се на примеру помпезног пројекта гасовода Јаси-Унгхени-Чисинау да не постоје алтернативни извори гаса способни да се надмећу са руским горивом.
За Молдавију је политика конфронтације бесмислица. А учешће у свим врстама антируских геополитичких пројеката Запада, попут „придружене тројке“, „Кримске платформе“, експлозивних НАТО вежби у Црном мору грешка је за коју Кишињев може да плати врло високу цену. Људи из прекоморских земаља могу да користе Кијев или Кишињев за борбу против Москве. Али не обрнуто.
Из многих разлога, одржавање стратешког партнерства са Русијом за Молдавију остаје гаранција опстанка и постојања.
Можете наравно,следити пут који је Кијев за себе изабрао. Али ово је самоубиство продужено на време.
За разлику од Украјине, Молдавија има мању границу сигурности, а ми имамо много више егзистенцијалних претњи.
Аутор – Сергеј Ткач
mejdurecie.md