Представници Доњецка и Луганска предложили су да састанку „нормандијске четворке” присуствује представник САД, а о томе ће у Вашингтону разговарати Џозеф Бајден и Владимир Зеленски.
Неочекивани позив власти Донбаса да би САД могле да присуствују састанку у „нормандијском формату” и најава из Кијева да ће о учешћу Американаца разговарати председници Украјине и САД, могу само да значе да су руски и амерички председник Владимир Путин и Џозеф Бајден постигли неки договор о Украјини.
У понедељак су власти самопроглашених република Луганска и Доњецка предложиле да се одржи састанак „нормандијске четворке” и да се лидерима Украјине, Русије, Немачке и Француске придружи и представник САД. Додуше, они су улогу саветника САД орочили на једнократно присуство. Такође, у понедељак министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба најавио је да ће током посете председника Володимира Зеленског Вашингтону крајем овог месеца бити разговора о aмеричком посредовању.
Током посете украјинског председника, за коју још није договорен тачан датум, Вашингтон би одредио формат свог учешћа, а званични Кијев предвиђа две могућности: да се улога америчке администрације испољи кроз директно учешће у „нормандијском формату” или у некој врсти „паралелног колосека”, који ће се укрштати с већ постојећим у којем учествују и две чланице ЕУ.
Русија на ове иницијативе реагује уобичајено уздржано, али је очигледно да је сагласна под одређеним условима. Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков сматра да је учешће Вашингтона „дозвољено”, али оставља отвореним питање колико ће улога САД бити конструктивна. Рјабков је подсетио да Кијев мора да предузме одређене кораке из Споразума постигнутих у Минску и да, ако САД закључе да постоји могућност да Украјина направи такве кораке, онда би могле да помогну.
Из Кијева, међутим, већ стижу вести које повећавају улог и очекивања од ове иницијативе. Наиме, из украјинске делегације у Контакт групи послата су уверавања да су оружане снаге способне да поврате контролу над Донбасом. Олексиј Арестович је рекао да Украјаина с разлогом не испуњава споразуме из Минска, јер према његовим речима, документ, који је одобрен посебном резолуцијом Савета безбедности УН, наводно нема обавезујући карактер. Констатовао је да је политички део Споразума из Минска дискутабилан и да због неког разлога сви мисле да су споразуми из Минска неспорни и да морају бити испуњени. „Али то није случај. ’Минск 2’ је добра воља страна. Ово је међународноправни уговор који није обавезујући, односно нема правних последица због непоштовања истог”, закључио је и додао да у енглеској верзији документа не постоји реч „одобрава”, него „добродошао”.
После сусрета у Женеви Бајден је поновио да САД подржавају територијални интегритет Украјине и постигнуте споразуме за решење ситуације у Донбасу, па ће ово можда бити прилика да се ситуација покрене с мртве тачке. Украјински медији подсећају да је Володимир Зеленски пре самита у Женеви предлагао састанак с Бајденом и Путином на којем би могао да се постигне неки договор или установи процес алтернативан нормандијском формату и Споразумима из Минска. За руску страну то је неприхватљив предлог, пошто су они задовољни постигнутим споразумима, желе да они буду испуњени и да у разговоре укључе представнике Донбаса.
Руси су смањили присуство својих снага на војним вежбама на својој источној граници уз Украјину, што је такође сигнал да су спремни да дају шансу дипломатским корацима. Зеленски је већ неколико пута позивао Путина на разговор, међутим руски председник тврди да не одбија разговоре, али да би прво требало видети о чему да се разговара кад Кијев не испуњава оно што је већ потписано. С друге стране, Путин је прошле седмице нагласио да је Зеленски управљање Украјином пребацио странцима и да то чине Вашингтон и делимично Париз.
Најаве о могућности уласка САД у преговарачки процес појавиле су се недуго после самита у Женеви. Зеленски је дуго покушавао да оствари контакт с Бајденом, имао је гаф с „истрчавањем” у јавност после телефонског разговора с њим у којем је наведено да су разговарали о уласку Украјине у НАТО и колико год је био задовољан што Вашингтон подржава Кијев, толико се и прибојавао резултата разговора Бајдена и Путина. Током посете државног секретара Ентонија Блинкена Кијеву није добио више од уобичајених речи о америчкој подршци Украјини и обећања да ће се срести с Бајденом, иако он неће моћи да дође у Украјину због пандемије вируса корона.
Наредних дана Зеленски ће морати да се пресабере и види шта је Украјина спремна да учини. Званични Кијев је свестан да се односи САД и Русије не заснивају на испостављању ултиматума, него на договорима у којим питањима могу да се, ако не сагласе, оно барем да нађу најмањи садржалац. А Украјина је ипак само део у свеукупној геополитичкој слагалици између две силе.
Биљана Митрановић/Политика