Док жале за Сребреницом и њеним жртвама, црногорска делегација која је јуче била најбројнија у Поточарима, никад није одала почаст страдалима од НАТО бомбародовања у Мурину.
Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић, предсједник парламента Алекса Бечић, вицепремијер Дритан Абазовић, лидер Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић, посланица СДП-а Драгиња Вуксановић нијесу се сјетили да посјете Мурино и поклоне се сјенима ђеце која су страдала од НАТО бомби.
Можда не желе да се замјере НАТО партнерима, па заборављају да је Мурино у Црној Гори и да се сваке године одржава парастос жртвама.
Заборављају, наши функционери и многе друге злочине почињене за вријеме ратова у својој држави, ипак им је прече да оплакују жртве у туђем дворишту.
Можда, према њиховим критеријумима, неке жртве вриједе више.
У Мурину су убијена недужна ђеца, уништена је нечија будућност и угашен је ђечији смијех. Прије више од двије деценије Мурино је било уснуло село у Плаву са старим каменим мостом као симболом, хотелом у центру мјеста, а данас је то још дубље заспало плавско село без старог моста срушеног у НАТО бомбардовању, хотела који је том приликом тешко оштећен па срушен.
Шест жртава, од тога троје ђеце, страдало је на мосту у центру мјеста погођеног са од 10 до 17 пројектила НАТО-а.
Наши званичници заборављају Мурино, поједини се сјете само на годишњицу да напишу коју ријеч и тако ожале жртве. Ријетко ко од њих пође и поклони се онима који су животе изгубили ни криви ни дужни.
Мурино није далеко, али је за бивше и садашње функционере изгледа и предалеко, јер док оплакују туђе жртве, на наше и не помисле.
Борба.ме