Амерички авиони типа Ф-15 и Ф-16 појавили су се 28. јуна ове године изнад централног дела границе између Сирије и Ирака. Овог пута није била реч о патроли, већ су дејствовали погађајући ласерски навођеним бомбама два циља у Сирији и један у Ираку. Иако су ове две земље пријавиле страдања недужних и оштећење објеката који не би смели бити мета напада, портпарол Пентагона Џон Кирби је рекао да је била реч о „дефанзивним, прецизним ваздушним нападима”. Напад је, како је пренео Би-Би-Си, наредио председник САД Џозеф Бајден, коме је то било друго такво наређење за напад у овом региону откако је у јануару ступио на дужност.
Мета су били објекти проиранских паравојних формација, у којима су се, као тврде САД, производили и складиштили мали дронови опремљени експлозивом, којима су нападане америчке трупе у Ираку. Амерички званичник који је хтео да остане анониман изјавио је да је само током ове године извршено пет напада дроновима на особље САД, преносе медији.
Овај напад свакако је осујетио неке планове, али исто тако сигурно је да није отклонио опасност од напада на Американце из ваздуха у овом подручју. Само неколико дана касније дроновима је нападнут аеродром у Ербилу на северу Ирака, где је и америчка база, при чему само пуком срећом није било повређених. Иста база нападнута је беспилотним летелицама и у априлу. Обезбеђење амбасаде САД у Багдаду недавно је оборило неидентификовани дрон који је током ноћи прилазио овом дипломатском представништву.
У пограничном подручју Сирије и Ирака гађани су положаји покрета Катаиб Хезболах и Катаиб Сајид ал Шахуда. Ранији вођа прве групе Абу Махди ал Мухандис убијен је почетком прошле године у Багдаду, када су Американци, управо употребом дрона, ликвидирали високог иранског војног званичника генерала Касема Солејманија, подсећа Би-Би-Си.
Оно што је почело да се примењује као висока технологија сада је, наравно на технички нижем, али ефикасном нивоу, доступно свима заинтересованима за употребу ових, мањих или већих, летелица као оружја.
Светско тржиште класичних војних дронова ће у следећих десет година достићи вредност од око сто милијарди америчких долара, наводи се у анализи италијанског Института за међународне политичке студије (ИСПИ). Главни произвођачи ових летелица су САД, Израел и Русија, као и Кина, чији дронови су показали своју ефикасност и у Африци. Реч је о високотехнолошким производима, летелицама које дејствују вођеним ракетама. Главни купци су државе с подручја Блиског истока, чији је удео на овом тржишту још 2019. године достигао невероватних 82 одсто, објавио је „Дојче веле”.
Политиколог Федерико Борсари из ИСПИ сматра да овакав развој ситуације на Блиском истоку одражава глобални тренд. Употреба дронова у војне сврхе државама омогућава низ погодности.
„Они су у поређењу са другим врстама оружја јефтини. Дуго се могу задржати у ваздуху. А како немају посаду, не постоји ни ризик од смрти или повреда. Зато се губитак беспилотне летелице не може упоредити с губитком авиона”, објашњава Борсари.
Дронови су из темеља променили међународни однос снага, сматра историчар и политиколог Џејмс Роџерс из Данског института за напредне студије. Управо на Блиском истоку, где и паравојне формације користе дронове, то се најбоље види.
„Скоро да постоји консензус да је Запад на тактичком нивоу изгубио ваздушну супериорност и да се суочава с претњом одозго”, истиче Роџерс.
Иран, верује се, има значајну улогу у опремању беспилотним летелицама „недржавних” актера сукоба на Блиском истоку. Ова земља, иако деценијама учествује у различитим сукобима и под санкцијама је, има развијен научни кадар и војну индустрију. Још у време ирачко-иранског рата осамдесетих година прошлог века почела је с развојем дронова, а данас производи софистициране моделе. Претпоставља се да јеменски Хути уз њихову помоћ изводе нападе беспилотним летелицама дубоко унутар територије Саудијске Арабије која предводи коалицију која ратује против њих у Јемену.
„Како је употреба дронова релативно тешко доказива, то је са иранске тачке гледишта предност, посебно када их користе његови савезници. На тај начин се може извршити војни, а тиме и политички притисак”, каже Борсари.
Пре две године Иран није презао од тога да изнад Ормуског мореуза обори велики амерички дрон „глобал хок”.
Милан Галовић/Политика