Та информација наведена је у последњем извештају Европске комисије о напретку Црне Горе, што је још једна потврда да питање границе са Хрватском на Превлаци није једино које је остало отворено и које службена Подгорица треба да решава, пише Дан.
„Односи са Албанијом остају добри са неким даљим побољшањима у инфраструктури и прекограничној сарадњи. Разграничење на мору између ове две земље остаје отворено. Први састанак Међудржавне комисије за управљање водама одржан је у септембру 2019. године“, навела је Европска комисија.
Како се истиче у извештају ЕК, што се тиче билатералних односа, низ посета на високом нивоу одржано је између Црне Горе и других земаља у процесу проширења и суседних земаља чланица ЕУ, преноси РТЦГ.
Црна Гора је потписала билатералне конвенције о регионалној сарадњи у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању са свим партнерима код којих је Споразум о стабилизацији и придруживању на снази.
У мају 2019. године, трилатерални протокол о одређивању тромеђне тачке Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе потписан је у Сарајеву.
Европска комисија нотира да су односи са Хрватском остали укупно добри, упркос неким билатералним отвореним питањима. Наводи се да није било дешавања у вези са демаркацијом границе између Црне Горе и Хрватске.
Анализирајући односе са Италијом, ЕК уочава да су односи службене Подгорице и званичног Рима остали добри.
Црна Гора је отворила почасне конзулате у Трсту и Болоњи у јуну 2019. године, а током пандемије вируса корона, Црна Гора је понудила да буде домаћин старијим лицима из Ломбардије на црногорском приморју након отварања граница.
Извршно тело ЕУ уочава да односи Црне Горе са Босном и Херцеговином остају добри, те да су две земље потписале Протокол о трговини људима и Протокол о сарадњи у тражењу несталих особа, чиме су створени неопходни законски предуслови за решавање једног од кључних питања у билатералним односима, преноси РТЦГ.
О потреби да се на Балкану решавају отворена питања раније су посебно говорили европски комесар за преговоре о придруживању Оливер Вархељи и високи представник ЕУ за спољну политику Жосеп Борел.
Документа ЕУ која се односе на услове да би земље са Западног Балкана ушле у Унију, садрже и констатације да сви кандидати морају решити отворена питања, посебно граничне спорове, и то пре него што приступе Европској унији.
Правда