Владајућа партија Право и правда брани одлуку Уставног суда да одбаци пресуду Европског суда правде којом се суспендују национални закони, док опозиција упозорава да је Пољска започела „полегзит”.
Варшава наставља да „игра по живцима” Брисела, тако да се многи питају да ли је у току „полегзит” – излазак из правног система Европске уније. Уставни суд Пољске пресудио је да је одлука Европског суда правде која се тиче пољског правосуђа у супротности с Уставом те земље и да није обавезујућа.
Уставни суд, у којем већину чине људи лојални влади, заузео је став да су домаћа питања која се тичу правосуђа у искључивој надлежности пољских власти и законодавства, иако је Пољска чланица Европске уније.
Одлуку Уставног суда посматрачи тумаче као потез пољске десничарске владе с циљем подривања снаге закона ЕУ у тој држави и као удаљавање Варшаве од евроблока.
Овакав потез долази у време растуће фрустрације у Бриселу због борбе ЕУ да се реши проблем одступања од владавине права у појединим државама чланицама, укључујући и Пољску. Због свега у ЕУ расте притисак да се Пољској смањи финансирање пошто угрожава владавину права.
„Уз најбољу вољу за тумачење Устава, у њему је немогуће пронаћи овлашћења Суда ЕУ да суспендује пољске законе који се односе на састав пољских судова”, изјавио је судија Уставног суда Бартломјеј Сохански.
Пресуда у Варшави резултат је поступка који је Брисел покренуо против Пољске, у склопу којег је Европски суд у Луксембургу прошле године поручио овој чланици ЕУ да суспендује веће, које је основано с циљем да дисциплинује судије. Тим поводом Дисциплинско веће Врховног суда затражило је оцену уставности те суспензије.
Критичари ово веће виде као средство за кажњавање оних који су критични према променама у пољском правосудном систему, покренутим након што је странка Право и правда (ПиС) Јарослава Качињског формирала владу 2015. године.
Те правосудне промене довеле су Пољску на пут сукоба с ЕУ, а пресуда Уставног суда додатно ће распламсати конфликт. Поготово што се очекује да ће Уставни суд Пољске ускоро пресудити да ли закони ЕУ уопште имају приоритет у односу на Устав Пољске.
Одлука пољског Уставног суда одјекнула је као звоно на узбуну у свим политичким породицама у Европском парламенту.
„Веома забринут пресудом пољског Уставног суда”, твитовао је Манфред Вебер, шеф најјаче парламентарне групе – Европске народне партије: „Ово би требало да послужи као упозорење свим Пољацима који су заиста проевропски оријентисани и желе европску будућност за своју децу и унуке: ваша влада је очигледно на путу ка ’полегзиту’”.
Пољска владајућа странка Право и правда, пак, оптужује ЕУ да се уплиће у национално право и да доноси сопствене законе оспоравањем правосудне реформе, за коју кажу да је потребна како би судови били успешнији у свом раду, али и да би се уклонили остаци комунистичког утицаја у правосуђу.
„Срећом, Устав и нормалност победили су покушај мешања у унутрашња питања државе чланице, у овом случају Пољске”, поручио је министар правосуђа Збигњев Зјобро.
Опозиционе партије и организације за заштиту људских права тврде како је циљ спорне реформе коју је прогурао ПиС да се повећа политичка контрола над судовима и да би на крају таква врста преиспитивања првенства права ЕУ могла да резултира изласком Пољске из уније.
„У процесу смо правног ’полегзита’, који се одвија корак по корак”, каже за „Гардијан” Адам Боднар, пољски независни омбудсман за људска права.
И бивши председник Европског савета Доналд Туск, сада шеф опозиционе странке Грађанска платформа, оптужио је владајућу популистичку странку да „напушта ЕУ”, поручивши: „Само ми Пољаци можемо томе успешно да се супротставимо”.
Поједини стручњаци ипак сумњају да је пољско супротстављање примату права ЕУ знак да ова земља стварно намерава да напусти Унију. Све анкете показују да је чланство ЕУ и даље веома популарно међу Пољацима.
Лоран Пеш, професор европског права на Универзитету Мидлсекс у Лондону, сматра да би намерни излазак из самог блока за Пољску био „политичко самоубиство”, предвиђајући уместо тога „’полегзит’ из правног поретка ЕУ”.
Европски суд правде утврдио је да нови дисциплински режим у Пољској, који се односи на судије Високог суда, крши закон ЕУ. Суд је оценио да се нови дисциплински систем у Пољској може „искористити у политичке сврхе” да направи притисак на судије, њихове одлуке, а самим тим и да утиче на независност судства. Највиши европски суд је тако подржао жалбу Европске комисије на правосудне реформе које се спроводе у Пољској.
Политика