Радо бих бирао нову владу, али не зато што је гора од претходних него зато што ми можемо боље и што смо очекивали више.
Моје жеље су, међутим, и разумне и добронамјерне.
Господа из минуле власти морају схватити да је наше критиковање посве другачије од њиховог и да то никада не може бити исто. Да је овдје жив још увијек политички морал ДПС, СДП, БС коалиција би ћутала. Они су након свих; рамада, лименки, морских добара, шумског лоповлука, спољнополитичких скандала, дивљања ОКГ, запошљавања кусог и репатог по ситему који никада не може бити превазиђен, пљачки буџета какве нису запамћене, прогона појединаца, група, народа и нација, подигли главу и држе политички час и послужују нам властиту част. Да политички морал није умро они ћутали и чистили властите редове.
Напротив.
Радо бих бирао нову владу, али за њих, за оне свргнуте 30. августа и анархија би била „мила мајка“. Неки не заборављамо и нећемо никад. То су они исти што су нам душу и слободу држали у прљавој шаци криминала. То су они који су нас тукли по улицама, хапсили и приводили дјецу и старце, они који су хтјели да нас спаљују по храмовима и да нас трпају на тракторе.
Неки заборављају, ја нисам од тих.
О способности или неспособности постојеће Владе, о очекивањима и сличном, можемо аргументовано причати до сјутра, али и појединачно и збирно, садашњи су моралне громаде за оне што су се на све нас мијењали као на мацу пуне три деценије.
Они ће да држе слово о начину запошљавања? О наставничком и директорском кадру? О дубини и ширини? Они се згражавају над бруталним смјенама њихових „професионалних кадрова“? Они говоре о ухљебима?
Удомили су на хиљаде купљених диплома, отели и подијелили на стотине и стотине станова, приватизовали хиљаде службених аутомобила, од Плантажа 13. јул направили стјециште и партијско породични дом, сигурну женску кућу и мушку перспективу, које смо ми финансирали. Куповали смо им плацеве и проводе, љетовања, сваку ситницу и асесоаре свачега.
Да политички морал није сахрањен многи би морали ћутати и деценијама.
Желио сам свим бићем да се не „лове вјештице“ када преузмемо власт, али ни да се не опраштају појединцима крваве смутње и богатства која су беспризорно отимана.
Можемо да се свађамо и непримјерено, а чинимо и то, можемо лудачки да се гонимо, али једно не заборавимо никад; од оне њихове слободе и демократије боља је и анархија.
Не заборавимо – поновиће нам се!
Горан Даниловић/Фејсбук