Турска има капацитет да лобира за признавање код широког спектра земаља, али не верујем да би учинци залагања Анкаре били спектакуларни, оценио је за „Политику” Дарко Танасковић.
Где год постоје „потлачене државе, ми смо ту да помогнемо, а једна од ових земаља је Косово, покушавамо да радимо на повећању броја земаља које признају Косово”, поручио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган пред полазак на турски део подељеног Кипра. „Надамо се да ћемо ове године на Генералној скупштини Уједињених нација, на састанку који ћу имати с Бајденом, поново разговарати о овој теми, да по питању признања Косова заједно радимо”, навео је Ердоган. У односу на чињеницу да смо у последње време у јавности слушали бројне поруке о изванреднима односима Србије и Турске, ова Ердоганова изјава могла би да представља изненађење. Међутим, она не изненађује некадашњег амбасадора у Турској Дарка Танасковића. Овај познати исламолог за „Политику” каже да овакав Ердоганов став представља само наставак доследне турске политике према „косовској независности”. Наши саговорници подсећају да је ова земља, 2008. године била друга држава која је признала „Косово”.
А искусни дипломата Зоран Миливојевић у Ердогановим речима, између осталог, види жељу Турске да доминира регионом. Такође, Миливојевић подсећа да је Турска веома савесна чланица НАТО-а, да има интересе да учврсти односе с Америком и НАТО-ом, али и да има амбицију да буде један од лидера исламског света. „Косово је већ виђено као члан НАТО-а, под условом да се потврди као држава. Очигледно је да сада то питање добија веома важну димензију у којој Турска има велику улогу”, упозорава овај дипломата.
Несумњиви успон билатералних односа између Србије и Турске, чији смо сведоци и коме се можемо само радовати, како каже Дарко Танасковић, не би смео да нас завара у погледу континуитета два стратегијска приоритета Ердоганове спољне политике. „То су државно-национални интереси Турске, онако како их он види, и подршка свим оним муслиманским заједницама у свету, па и на Балкану, чије би јачање допринело позицији Турске на свеисламском плану”, каже Танасковић.
Подсећа да се мора схватити да у остваривању поменута два приоритета турски председник не зазире од повременог разилажења, па и сукобљавања, и са интересима држава које су светске силе, као што су САД и Русија, без обзира на то што с тим великим партнерима одржава и развија успешне или бар уравнотежене односе у неким другим доменима. Сложени односи са стратешким партнером Русијом, додаје Танасковић, у вези са Сиријом или Нагорно-Карабахом најбољи су пример. „Како онда очекивати разумевање за осећања Србије у погледу третмана ’Косова’? Било би то наивно. ’Косово’ је наш национални приоритет, а за Ердогана ствар рутинске подршке, како се изразио, ’потлаченим државама’. Није, свакако, случајно ни то што је ову изјаву дао пред посету турској републици северни Кипар, створеној турском војном интервенцијом, коју у свету признаје једино званична Анкара”, каже наш саговорник и додаје да није Турска једина држава с којом се, када је тзв. Косово у питању, наши билатерални односи крећу двоструким, односно паралелним колосецима.
Танасковић објашњава да Турска има капацитета да лобира за признавање „Косова” код широког спектра земаља, како муслиманских, тако и немуслиманских, укључујући неке у Азији и Африци, али не верује у велики успех. „Не верујем да би учинци турског залагања били спектакуларни из више разлога повезаних са спољном политиком Турске током последњих година, као и њеним релативним положајем у координатама међународних односа. Уосталом, и без изјава с највишег места, које се дају у одређеним тренуцима и са одређеним циљем, Турска је и до сада без много успеха лобирала за признавање независности ’Косова’”, додаје Танасковић и напомиње да се најава појачаног турског ангажмана у прилог „Косова” не би смела занемарити.
Зоран Миливојевић је прецизирао да би Турска могла да утиче на став Индонезије будући да је она највећа исламска држава која није признала Косово, као и на Тунис, Мароко и Алжир. Циљ је, како додаје, да се предупреди одустајање неких земаља од признања такозваног Косова. „Сад се потврђује теза да је косовско друштво једно од окосница турске стратегије на простору Балкана”, додаје наш саговорник. Очигледно је да је Запад усагласио нову офанзиву када је у питању признање „косовске независности” и да је у њој НАТО добио посебну улогу. Миливојевић сматра да заузимање простора западног Балкана добија све више на значају и да наша земља мора да реагује офанзивно будући да је кренула појачана офанзива Запада. Зато је неопходно да се укључе сви битни актери на светској политичкој сцени.
„Најава Ердогана да ће у Уједињеним нацијама разговарати с Бајденом о косовском питању показује да у том троуглу Турска–Америка–НАТО већ постоји усаглашена стратегија. То дефинитивно показује да садашња америчка администрација задржава право да поштује само оне одредбе Вашингтонског споразума које иду у прилог садашњој власти. Став Куртија увелико показује да не жели да поштују овај споразум који је прописао мораторијум на лобирање за признавање ’Косова’. Такође, ово је прилика да ЕУ направи отклон од овог документа који је резултат Трампове политике”, објашњава Миливојевић.
Када су у питању наши даљи односи с Турском Дарко Танасковић каже да, с једне стране, треба истрајно и уверљиво развијати што конструктивније и садржајније односе са овом земљом, али да истовремено морамо, у билатералној дипломатској комуникацији, указивати на то да пренаглашена активност Анкаре на линији афирмисања тзв. државности Косова не доприноси укупном развоју обострано корисне сарадње. Такође, неопходно је, како закључује, интензивно и диференцирано радити и са трећим странама.
Које „добре вести” Приштина очекује из Грчке
Министарка спољних послова привремених приштинских институција Доника Гервала каже да Приштину ускоро очекују „добре вести” из Грчке и поручује да је „притерала уза зид” пет чланица Европске уније које још нису признале такозвано Косово и да не сумња да ће од њих добити признање. „Не могу да кажем ни датуме, ни месеце, ни недеље, јер није озбиљно говорити о стварима које би могле да се догоде у будућности, спекулишући с датумима. Али, могу да вам кажем да смо с Грчком на врло добром путу”, рекла је Гервала, преноси Танјуг.
Дипломата Зоран Миливојевић објашњава да Гервала нема могућности никога да притера уза зид, већ да је у питању свеукупна западна стратегија. „Очигледно је да Запад жели брзо да реши косовско питање, а стратегија према поменутих пет европских земаља већ је зацртана. Ове земље су веома важне јер би тада била отворена могућност да Европска унија призна ’Косово’”, каже Миливојевић. Он подсећа да је Грчка најслабија карика када је у питању признање „Косова” јер има најмање мотива за непризнање. Њен главни мотив је управо питање Кипра. Ипак, ова земља је, подсећа Миливојевић, под константним притиском Запада, а налази се у веома неповољном економском положају и има великог интереса да се политички оснажи кроз деловање у региону, а то би било могуће уколико се укључи у трансатлантске циљеве који подразумевају афирмацију Косова.
Јелена Попадић/Политика