Тужно је гледати како су Меркел и Бајден одлучили о судбини Украјине. Управо се о томе и ради, да Украјина задржи статус транзитне земље за руски гас јер у противном, како се боје у Кијеву, она постаје небитна и неинтересантна за ЕУ, а утолико онда лакши плен за Русију, пише британски „Телеграф”.
Јуриј Витренко, шеф украјинске нафтне компаније „Нафтагаз”, каже да би Украјина, након одобравања „Северног тока 2, за компензацију морала да добије чланство у НАТО-у.
У Европи се не смирују реакције после недавног договора немачке канцеларке Ангеле Меркел и америчког председника Џо Бајдена који су практично „аминовали” гасовод „Северни ток 2”.
У Кремљу су засад обрисали зној са чела.
Нове компликације могле би наступити након септембарских избора у Немачкој јер тамошњи Зелени већ најављују да би у случају свог доброг резултата упалили црвено светло за пројекат Северни ток 2.
Пољаци и Украјинци сматрају себе највећим жртвама тог гасовода и договора Немачке и САД.
У Великој Британији тврде да је Путину предата у руке судбина европске енергетске сигурности. Британци „Северни ток 2” називају и „гасоводом Молотов-Рибентроп“, алудирајући на споразум СССР-а и нацистичке Немачке из 1939. године, преноси Јутарњи лист.
Противници гасовода тврде да њиме Европа неће добити веће количине гаса, него ће само онај гас који је у Европу стизао преко Украјине, Словачке и Пољске сада стизати Северном током 2. Тиме ће Путин добити јак политички адут којим може уцењивати у првом реду Украјину, а у коначници и Европу, тврдећи да је то геополитички пројекат.
У Кремљу сада кад је опасност прошла говоре да је „реч о комерцијалном, а не политичком пројекту“ те да ће гас и даље транзитом кроз Украјину стизати у Европу.
Додуше, уговор о транзиту кроз Украјину истиче 2024. године па се већ прибојавају хоће ли бити продужен када се гасовод „Северни ток” у потпуности „разради”.
У Немачкој желе да појачају своју одлуку најавом да ће Северни ток допринети паду цена гаса за немачка домаћинства, али и сарадник Ангеле Меркел Норберт Ротген, који подржава пројекат, ипак каже да треба бити стално на опрезу како се Путину не би тиме „дало оружје за уцену Украјине“.
Кандидат Зелених за министра спољних послова Омид Нурипур тражи од Ангеле Меркел да „умири Украјину и не пусти је низ воду“.
Према неким тумачењима, Бајден се предомислио како би одобровољио Путина и спречио стратешко приближавање Русије и Кине као тренутно највећег супарника и конкурента Западу.
Кијев очајнички тражи савезнике у САД, а многи сенатори, попут Теда Круза и Пета Тумеја, не слажу се са Бајденовом одлуком.
Украјински председник Володимир Зеленски требао би 30. августа отићи до Беле куће, али сада се чују гласови да би се пут могао пролонгирати на неко време. Пољаци покрећу акцију „антисеверни ток“ међу њиховим савезницима у ЕУ.
П.О./Политика