Ново варничење између Москве и Токија због Курила, Руси нуде решење

Иако је посета руског премијера Михаила Мишустина Курилима изазвала ново варничење на линији Моске и Токија, руски експерти оцењују да његова идеја о успостављању слободне царинске зоне на тим острвима може донети бољи живот њиховим становницима, довести нове раднике и инвеституре, па и оне из Јапана.
Поводом Мишустинове посете Курилима власти Јапана изразиле су протест руској страни, који је Москва одбила да прими. Премијер Русије може да посећује било који регион земље, а Јапан треба да размишља о мировном споразуму, поручио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.


Предлог руског премијера за Куриле
Мишустстин је на Итуруп стигао 26. јула што је била и прва тачка његовог путовања на Далеки исток и у Сибир. Током посете предложио је да се на острву направи слободна царинска зона која би, како је истакао, помогла предузећима са острва да увозе потребну опрему и другу робу.

Важно је пре свега размишљати о побољшању живота људи, становника тих острва, каже експерт Руског институте за стратешка истраживања Андреј Губин.

„Нек је то и 20.000 људи, они тамо раде и то у доста суровим климатским и радним условима. И наравно, то би значило боље услове, привлачење на првом месту руског бизниса, а онда и страног, пошто је логично да домаћи привредници имају неке преференце. То је пре свега оно о чему говори премијер: могуће ослобађање од значајног дела пореза, осим пореза на приход, побољшање услова за пословање и повластице за бизнис. И слободна царинска зона је веома интересантан моменат. Она предвиђа слободан увоз опреме и технике“, истиче Губин.

Веома Далеки исток
Експерт додаје да пошто су Курили део руске територије и овде треба предузимати све што се ради у целој Русији, али да треба узети у обзир специфичност региона.

„То није само Далеки исток, то је веома Далеки исток. Реч је о специфичној територији, одвојеној од главне територије Русије, врло зависна од временских прилика због чега нема увек комуникацију чак ни са суседним Сахалином. Неоспорно је да треба модернизовати инфраструктуру не само да би људи могли нормално да живе, да остају да ту раде, већ и да би долазили нови радници. А вероватно би требало размислити и о томе да се привуку становници суседног Јапана“, наводи Губин.

Коментаришући реакцију из Јапана, он оцењује да то није нужно став читаве владе у Токију а утолико не читавог јапанског народа.

И тамо има разних тенденција. Има конзервативаца који сматрају да су Курили део јапанске територије и намеравају да се боре за њихов повратак Токију, лепећи Русији разне и често не баш ласкаве епитет. Таквима можемо само да изразимо саучешће“, примећује руски експерт.
Привући јапански бизнис
Он такође констатује да је позиција званичног Токија у последње време била доста уздржана, па и у време кад је премијер био Шинзо Абе, који је водио политику развоја односа с Русијом.

„Премијер Јошихиде Суга у многоме наставља ту линији, мада има своју специфичност и вероватно покушава да узме у обзир интересе већег круга људи, па чланови његовог кабинета дозвољавају себи доста оштре изјаве , не баш пријатан за Русију. Ипак, верујем да је могуће привући јапански бизнис. Само треба да се схвати шта конкретно они желе тамо да раде, чиме желе да се баве и под каквим условима. Сасвим је могуће да царинска зона и преференце могу да буду баш то што им треба“, каже Губин.

Он коментарише и мишљења и критике која се могу чути и у руској јавности да било какав заједнички рад с Јапанцима на Курилима, на Сахалину или било где на Далеком истоку може касније имати негативне последице, закључно с губитком територије.

„Иако такве изјаве чујемо понекад и од јавних личности, посебно у блогосфери, то не одговара стварности и расположењу страна. Не ради се о предаји одређене територије, а верујем да и Јапанци то одлично разумеју, без обзира на читаву њихову реторику“, сматра Губин.

Подсетимо, Москва и Токио од Другог светског рата немају мировни споразум јер Јапан поставља као услов за то враћање острва на које претендује — Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаи. Став Москве је да су Јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима не може бити доведен у питање.

Спутник