„МНОГИ се питају: када је Владимир Зеленски био оно што стварно јесте: када је пре неколико година `ваљао` шале за `ватнике` (погрдан украјински израз за Русе) или сада се приклонио украсјинским везеним кошуљама („вишиванкама“).
Тачан одговор вероватно је: није био ни тада, ни сада.
Онда је Зеленски као комичар морао да говори оно што се свиђа већини украјинских грађана, односно – „ватника“ (оних који носе фатиране јакне). Јер, само је на тај начин могао освојити симпатије публике.
А данас, када је постао председник, мора да говори оно што воли привилегована мањина у „вишиванкама“. Јер, то је за њега једини начин да удовољи америчким господарима Украјине.
А какав је стварно Зеленски – не знамо и никада нећемо сазнати. Највероватније је то само уплашени мали човек, који ни сам не зна ни ко је ни због чега је на овом свету.
У суштини, ситуација са Зеленским је манифестација веома важног принципа украјинске политике: свака украјинска елита увек ће бити антируска.
То смо добро видели 2014. године када су сви припадници потенцијално проруске елите између Русије и Сједињених Држава одабрале САД.
Поента није у томе што Сједињене Државе имају више новца и утицаја. Све је много једноставније.
Украјински „велики момци“ се историјски боје све до мокрих панталона да ће доћи руски „велики момци“ којима они нису дорасли ни по новцу ,ни у погледу развоја, ни по одлучности.
Знају они да ће украјински момци бити потиснути са велике сцене, да ће притом изгубити значајан део утицаја и новца.
Заправо, новац се у Украјини стандардно може зарадити само експлоатацијом државних ресурса, било да се ради о буџету, земљишту, природним богатствима или државној граници.
Украјинске елите нису у стању да нормално раде без пљачкања државе јер, једноставно, немају друго искуство и не желе да га стекну.
Сматрале су да не морају да се плаше `америчких момака`. Веровале су да богати Американци немају разлог да камче новац из осиромашене Украјине.
Наравно, испало је другачије: испоставило се да Американцима ни сића није испод части. Али, за `украјинске момке` је било прекасно.
Посебно је поражавајуће како је курс политичке елите копирала њена опслуга – украјинска „креативна интелигенција“, којој долазак „руских момака“ заправо уопште не би био претња.
Сам Зеленски је био савршено интегрисан на руско тржиште и своју популарност у Русији је успешно уновчавао.
Ово са украјинским `великим момцима` очито је нешто из колективне подсвести, из историјске навике повезивања својих интереса са интересима (западне) Господе.
Јуриј Ткачов/Факти.орг