Бајденова администрација је корак ближе затварању Гвантанама након што је недавно пустила кући Мароканца који је провео готово две деценије у озлоглашеном затвору, а да против њега није подигнута оптужница.
Абдулатиф Насер је први осумњичени који напушта амерички казамат на Куби откако је Џозеф Бајден у јануару постао шеф Беле куће. Иако је требало да буде ослобођен још пре пет година, Насер је остао иза решетака јер се влада Доналда Трампа противила ослобађању притвореника чак и кад против њих није било доказа. Чим је стигао у домовину после 19 година робијања, Насер је ухапшен, преноси АП. Мароканске власти истичу да ће истражити да ли је био терориста, иако Американци нису подигли такву оптужницу. Ипак, зна се да је припадао радикалној исламистичкој групи у Мароку, да је био врбован за рат у Чеченији, али да је завршио у кампу за обуку Ал Каиде у Авганистану, одакле је послат у Гвантанамо.
Председник Џорџ Буш отворио је Гвантанамо 2002. године, после терористичких напада на Америку 11. септембра 2001. Затвор у америчкој војној бази на Куби убрзо је озлоглашен због мучења притвореника и правне „сиве зоне”. Како се над гвантанамовцима не примењују амерички закони, већ им суди војни суд, лишени су бројних права. Многи од њих нису знали за шта су оптужени.
Једно од главних обећања која је Барак Обама дао кад је дошао на власт било је да ће затворити Гвантанамо. Иако у томе није успео због противљења Конгреса, забранио је мучење и довођење нових притвореника. За време његове владавине, пуштени су многи наводни терористи против којих није могла да буде подигнута оптужница. Предлагао је да сви такви људи буду ослобођени, а да се други пребаце у затворе у Америци, за шта није добио подршку на Капитолу, али ни у Пентагону.
И Бушова влада је ослабађала стотине притвореника јер је увидела да не зна шта ће с њима. Трамп је био велики заговорник Гитма, како још зову овај затвор, мада његова администрација није преиначила Обамину одлуку нити доводила нове осумњичене. Док је Трамп био председник, само један затвореник је напустио америчку војну базу. Био је то Саудијац који се нагодио да призна кривицу и остатак казне одслужи у својој земљи.
Као и Обама, и Бајден се суочава с чињеницом да многи конгресмени и сенатори не желе да притвореници буду пребачени на америчко тло. То значи да ће и садашњи председник пробати да затвори Гвантанамо на заобилазан начин – тако што ће га празнити што је више могуће. Невоља с овом стратегијом је што је тешко пронаћи државу која би их примила. За земље порекла често се утврди или да бившем гвантанамовцу не могу да јемче безбедност или да не желе да га приме, а проблем је пронаћи и трећу земљу која је вољна да га прихвати.
Око 800 мушкараца је прошло кроз Гитмо због сумње да су припадали Ал Каиди или талибанима. Сад их је 39. Двојица су осуђена, а десеторица ослобођена свих сумњи и само чекају да их америчка влада пусти и да их нека земља прихвати. За остале се или разматра да буду пуштени или су још под истрагом војске. Ни против једног од њих није подигнута оптужница.
На питање како је могуће да 20 година држите неког у затвору а да му не саопштите за шта је оптужен, поборници казамата најчешће наводе да нико није завршио у Гвантанаму без разлога. Други аргумент је да су се ухапшеници у затвору радикализовали, због чега ће постати терористи кад изађу одатле, ако то већ раније нису били. Према подацима америчке владе из 2016. године, за 17 одсто бивших гвантанамоваца је утврђено, а за 12 одсто њих се подозрева да су се поново латили оружја чим су се нашли на слободи.
Јелена Стевановић/Политика