Шеф Kомитета за државну безбедност Белорусије Иван Тертељ изјавио је да се на Западу разматрају различите опције за смену власти у републици, а не искључује се ни примена војне силе.
„У западним круговима који обликују политику разматрају се различите опције за смену власти у Белорусији као неопходан услов за достизање геополитичких интереса у источно-европском региону. Не искључује се, између осталог, ни примена војне силе“, рекао је Тертељ, преноси „Белта“.
Он је скренуо пажњу на то да је Белорусија тренутно у фази одбијања хибридне агресије западних земаља.
Према његовим речима, неуспели покушаји државног удара након председничких избора 2020. године и поновни протести у пролеће ове године прерасли су у фазу економског уништавања и формирања услова за цепање државног апарата у Белорусији.
Тертељ истиче да тренутно прозападне снаге активно анализирају ситуацију у радничким колективима великих државних предузећа у Белорусији и покушавају да формирају језгра активиста који би у случају неповољних економских услова могли да покрену масовне штрајкове.
Kако је прецизирао, главне активности се реализују на иницијативу „Радничког покрета“ а извршитељи су екстремистичка организација са центром у Варшави и политичка емигрантска структура у Виљнусу.
Шеф KГБ-а је упозорио да Запад и опозиција која је напустила Белорусију планирају да покрену активну фазу деструктивних акција у Белорусији у септембру-октобру ове године или у првој половини следеће, јер тада очекују значајан пад благостања у земљи због санкција.
Такође је додао да KГБ располаже информацијама о припреми из иностранства низа терористичких напада у Минску, Минској, Гродњенској и Брестској области.
„Наручиоци и извршиоци су нам познати, рад на документовању и сузбијању њихове криминалне активности је у активној фази“, прецизирао је Тертељ, истакавши да иако су обавештајне службе појединих западних земаља обавештене о плановима терориста „не предузимају се мере у циљу локализовања њихове активности“.
Односи Белорусије са западним земљама нагло су се погоршали након председничких избора. Европска унија није признала изборе као слободне и демократске, а такође ни Александра Лукашенка за изабраног председника.
Европска унија, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе и Kанада увеле су санкције низу белоруских званичника, као и предузећима повезаним са актуелним властима Белорусије. Kасније су ове санкције проширене.
Интермагазин