Оба Шмита су у пословима којима су се бавили били релативно успешни, али су, ето, дочекали средину властитих шездесетих година, а да нису остварили ништа спектакуларно. Обојица, међутим, рачунају да имају још времена. Филм нам је показао шта се десило са Волтером Шмитом, а будућност ће нам открити шта ће бити са његовим презимењаком Кристијаном.
Режисер Александар Пејн снимио је 2002. године запажен филм под насловом „Све о Шмиту”. У изврсној глумачкој екипи доминирали су Џек Николсон и Кети Бејтс, али су памтљиве улоге остварили још неки глумци попут Хоуп Дејвис, Дермота Малронија и Кони Реј. Николсон и Бејтсова су били номиновани за Оскаре за главну мушку, односно женску улогу, али најпрестижније глумачке награде те године ипак нису добили. Николсон је, међутим, за насловну улогу добио Златни глобус за најбољу мушку улогу у драми. Остала је упамћена његова слављеничка полуиронична изјава да је он све време мислио да снимају комедију, а не драму.
У једној од телевизијских најава, филм „Све о Шмиту” се описује овако: „Ворен Шмит је обичан човек и живи обичним животом. Средња класа америчког Средњег запада. Има 66 година, у браку је 42 године, има ћерку, ради у осигуравајућем друштву. Комичан је и трагичан. Као и већина људи на планети. Одлази у пензију, планира да обиђе Америку – али неочекивани обрт ремети све његове планове. Овај филм редитеља и сценаристе Александра Пејна са Џеком Николсоном у главној улози јесте филм о преиспитивању живота, његове сврхе. Никад није касно да се почне смислен живот. А смисао може да се нађе и у цртежу неписменог дечака с другог континента. Човек који је кроз живот прошао не живећи га, сад почиње да сагледава себе.”
Откад су кренуле гласине да ће немачки политичар Кристијан Шмит бити нови високи представник међународне заједнице за Босну и Херцеговину, не излази ми из главе наслов Пејновог филма, а понешто ни његов заплет. Није ми познато брачно стање Кристијана Шмита, као ни податак да ли има деце. Јавно је, међутим, доступан његов датум рођења. У своју босанску мисију он ступа практично у истој доби у којој упознајемо Волтера Шмита у филму којем је дао наслов. Волтер Шмит је у филму имао 66 година, док Кристијан Шмит данас има 64 године (рођен је 26. августа 1957). То је та доб у којој се на савременом Западу иде у пензију: шездесет и пет, плус или минус једна година.
Оба Шмита су у пословима којима су се бавили били релативно успешни, али су, ето, дочекали средину властитих шездесетих година, а да нису остварили ништа спектакуларно. Обојица, међутим, рачунају да имају још времена. Филм нам је показао шта се десило са Волтером Шмитом, а будућност ће нам открити шта ће бити са његовим презимењаком Кристијаном.
У једној од првих изјава након што је постављен, Шмит је изјавио: „Главни фокус мог припремног рада биће на постизању блиске координације с другим међународним и наднационалним вођама и размена идеја с изабраним представницима, али и са грађанима, посебно млађом генерацијом. Важно је пратити земљу на њеном, сигурно изазовном путу у Европу.”
Иако на Савету безбедности није прошла резолуција Русије и Кине која је Шмитов мандат требало да ковертира на годину дана, сам Шмит не крије да самог себе види као последњег високог представника у Босни и Херцеговини. Наметањем измена Кривичног закона БиХ, Шмитов претходник Валентин Инцко отворио је врата свом наследнику да и он може користити Бонска овлашћења, а да то не изгледа као превелик преседан. У том смислу се већ говорка да би Шмит могао да наметне измене Изборног закона уочи наредних избора планираних за јесен 2022, а да би се имплементирале пресуде Европског суда за људска права.
Налик свом филмском презимењаку, Кристијан Шмит тражи неку врсту искупљења у (европском) трећем свету. Рат је, срећом, завршио пре више од четврт века, па се Шмитова босанскохерцеговачка мисија не може читати искључиво у драмском кључу. Као и Џек Николсон, можда се човек нада да ће заправо партиципирати у комедији. Нажалост, у Босни и Херцеговини се драма и комедија, да баш не кажем трагедија и комедија, углавном додирују.
Филм „Све о Шмиту” завршава се неким пригушеним и резигнираним лажним „хепиендом”. Можда је то и најоптимистичнији могући исход ангажмана Кристијана Шмита у Канцеларији високог представника у Босни и Херцеговини. А релација између Пејнових филмова и ситуације у Босни и Херцеговини није нужно нешто натегнуто. Наиме, у раном Пејновом филму „Најважнији дан”, политичкој комедији која се дешава у једној америчкој гимназији, у важној сцени, на школској табли у позадини, пише „Сарајево” и пише „Гаврило Принцип”.
Мухарем Баздуљ/Политика