Највећи на свету припадају човечанству, а не само нашим међама и усијаним главама. Тесла је био Србин, чији је Брус Ли?
Никола Тесла је поново спојио Србе и Хрвате, тако да се и једни и други понашају као да су ставили руку у утикач. Дрма их наизменична струја у својатању Тесле. Наравно да је Никола Тесла био Србин, наравно да му је отац био православни свештеник, наравно да су током Другог светског рата усташе побиле све Тесле, па да се којим случајем Никола тада нашао у родном месту Смиљану, не би остао жив. Усташе би се већ побринуле за то.
Као што су то учинили њихови разуздани наследници 1992. године, када су подметнули експлозив на Теслин споменик у Госпићу и разнели га у ваздух, тек да се види чији је и ко је био. Тесла у камену одлетео је у ваздух, а када би реконструисали злочин, вероватно би констатовали да се догодио по мраку, да су потом ти идиоти отишли кући, упалили светло, напили се ракије, можда и пива, а затим сели да гледају телевизор. Тешко је поверовати да су повезали онога кога су минирали с тим да се нису родили у мраку.
Села у пустоши Лике, где је Никола рођен, немају ни данас струју, па ретки старци који су остали у Хрватској или су повратници, и данас у земљи чланици ЕУ одлазе на спавање с првим мраком. И имаће за живот таман онолико кованица хрватског евра на којима ће бити најславнији светски научник. Дакле, имаће сићу.
За који дан званична Хрватска ће обележити годишњицу „Олује” у Книну, укључиће се појачала, бину ће осветлити рефлектори, слушаће се Томпсон, Готовина унапређен у генерала славиће се као херој, а оних 250.000 Срба протераних тих дана 1995. године нико не помиње као жртве етничког чишћења. Брисел одавно ћути на све то, а Србију дрма нервоза зато што ће Тесла украсити ситне кованице будућег хрватског евра.
Чудна ми чуда. Тесла, сигуран сам, не би имао ништа против. Био је млад, хтео је да промени свет, отишао је у Америку и то је учинио, дарујући планети светлост. То што данас и поред толико струје, тај исти свет живи у мраку, као и 1943. године, када је Никола заувек склопио очи у Њујорку – никада није био није његов проблем.
Најбогатији човек на свету Илон Маск је електрични аутомобил назвао „Тесла”. Бави се вештачком интелигенцијом, али оном позитивном, мада се питам – а која је негативна, жели да насели Марс, отворио је врата свемира, али све је започео брендом „Тесла”. Признао је Маск да више преферира Томаса Едисона, али се ипак одлучио за Теслу, сматрајући да Никола из Смиљана нема заслужено место које му припада у светској заједници. Лукав је Маск, зна добро да је у свету науке Тесла увек био Моцарт, а Едисон Николин лични Салијери.
Највећег научника оног и овог доба сада желе да присвоје Хрвати, Срби га не дају на хрватски евро, туку се за Теслу као да им је род најрођенији, мада смо ми, овакви какви смо, чекали да Теслу примимо у САНУ као редовног члана читаве 43 године, што је најдуже чекање у историји Српске академије наука и уметности. Михајло Пупин није ни доживео ту част, иако је у звању дописног члана провео 23 године.
Морао је Никола Тесла да се докаже овдашњим умовима. Знао је да нико не може бити пророк у свом селу, не мислим на Смиљане, мислим на Београд. Начекао се толико као да су чланови САНУ били све сам Едисон до Едисона.
Охладите зато сви усијане главе. Тесла припада целом свету. Хрвати ми заиста нису јасни. Светски првак у боксу Мате Парлов једном је рекао: „Како могу бити националиста када сам првак света”, али ни таква спортска величина, кога су, узгред, обожавали у Београду, неће се утиснути на хрватски евро. Нису се сетили ни највећег хрватског песника Ивана Горана Ковачића. Можда зато што је своју ванвременску поему „Јама” посветио жртвама усташког ножа, међу којима су биле и Тесле. Имају Хрвати велике људе, достојне металних кованица евра, нема никакве сумње у то, али их се нерадо сећају.
Ко заиста данас у Хрватској помиње Мату Парлова и Ивана Горана Ковачића? Како их упоредити са злочинцима Фрањом Туђманом, Бранимиром Главашем или певачем Томпсоном, чије усташке турбо-фолк умотворине певају и дечица бивше председнице Колинде Грабар Китаровић, као успаванке. Жена се сама тиме хвалила док је седела у Пантовчаку. Теслу није помињала. Сада је кандидат за највише функције у НАТО-у, па нека се хрватска ковница новца припреми.
Али, нови кратки спојеви на линији између Загреба и Београда око Тесле нису ме толико изнервирали колико ме продрмала изјава председника Зорана Милановића – да Брус Ли има везе са Србијом исто колико и Никола Тесла. Има Зоки, и те како има, али како ће тај линк између Бруса Лија и Срба разумети човек који је у једној предизборној кампањи измислио да има деду усташу, како би се додворио оним битангама које су Теслин споменик дигле у ваздух.
Није Брус Ли, наравно, био Србин, мој Зоки, који толико волиш да пребројаваш крвна зрнца и боју коже, јер да сам зао, а нисам, поменуо бих да Никола Тесла са Србима има једнаке везе баш као и ти.
Легендарног мајстора кунг-фуа, сатканог од мишића који се савршено исцртавају под капима зноја, гледали смо у биоскопима на периферији, поистовећујући се с тим јунаком који је снажно утицао не само на светску кинематографију већ и на клинце широм света, од Теслиног Њујорка до Београда. Дечаци су после филмова излазили напоље са нунчакама, а затим гледали своју црну браћу Роме који су до савршенства копирали његове вештине по змајевим гнездима београдских предграђа.
Свако је хтео да буде Брус Ли, а нико Чак Норис!
Када Квентин Тарантино нема инспирацију, не гледа Бергмана или Вендерса, већ Бруса Лија у белој „силеџијки”, који се, као велики газда, бори на змајевом путу. Имао је Брус Ли ирационалне дијалоге на смешном енглеском, уз чувени урлик. Драматургија његових филмова била је крајње једноставна, дечја чак, али после његове смрти у 32. години легенда о њему шири се све до данас.
Био је једини борац који је измлатио Чака Нориса. Због његових филмова у Београду тапкароши су се обогатили и постали први српски тајкуни, јер су Бруса Лија гледали заједно очеви и синови, док су мајке спремале ручак, питајући се зашто породична момчад губи време у мрачној сали, гледајући некаквог кунг-фу мајстора, у архетипској причи о борби добра против зла.
Зоран Милановић је покушао да буде духовит, али је у свом шарлатанству, из нехата, погодио право у мету. Брус Ли, баш као и Никола Тесла, припадају целом свету и нису омеђени својим пореклом и крштеницом. Никола је био првак света у свету науке, Брус Ли у свету дечјих маштарија које су њихове очеве претвориле у клинце.
Највећи на свету припадају човечанству, а не само нашим међама и усијаним главама. Не могу Хрвати, стављајући Теслу на евро, да украду његов српски ген, нити је то могао да учини Илон Маск. Брус Ли је, рецимо, рођен у кинеској четврти у Сан Франциску, умро је у Хонконгу. Чији је био? Одувек сам мислио да је наш далеки рођак. Баш као што Кинези сматрају Бату Живојиновића својим.
Вучићу, дошапни Јоргованки нека стави Бруса Лија на динар. Па да видим тог мајчиног сина који ће угрозити нашу монетарну стабилност!
Александар Апостоловски/Политика