Нестварно је дјеловало јединство српских политичких лидера изазвано „Инцковим законом“, односно одлуком одлазећег Високог представника за БиХ, Валентина Инцка, да је свако негирање геноцида и величање лица осуђених за ратни злочин кривично дјело са прописаном вишегодишњом затворском казном.
Ријеч је, наравно, о Сребреници. Да ли је повод за Инцкову одлуку био недавно представљени извјештај Комисије Владе Републике Српске, која је формирана у фебруару 2019. године са циљем да, како је саопштено, „истражи страдање свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године“, или стварне разлоге треба тражити и посматрати у ширем контексту?
Прије бисмо рекли да је по сриједи ово друго, односно да се ради о планираној операцији са дефинисаним краткорочним и дугорочним циљевима, а која није ни креирана у Канцеларији Високог представника.
Да је Инцко постављени задатак „одрадио“ против своје воље видјело се током његовог гостовања на Фејс ТВ. На врло логична питања Сенада Хаџифејзовића, једног од водећих сарајевских новинара, Инцко је одговарао са видном нервозом и свађалачким тоном, упорно тражећи другу тему.
Ни оставка коју је 27. маја дао на функцију Високог представника није била Инцкова одлука.
Ко су креатори нове кризе у БиХ коју је „Инцков закон“ изазвао, открио нам је поменути Хаџифејзовић указујући на одличну конекцију Кристијана Шмита, новог и непризнатог Високог представника, са америчким предсједником Бајденом и њемачком канцеларком Ангелом Меркел, која га је, према Шмитовим ријечима, молила да дође у БиХ.
Откако је кованица „Западни Балкан“ постала синоним за земље које се налазе на Балкану, а нису чланице Европске Уније, позиција именованог региона се није мијењала.
Западни Балкан је дио Балкана коме нема мјеста у Европској заједници, већ земље које су сврстане у овај „кош“ треба међусобно да се економски увежу и као колектив сарађују са ЕУ.
Да је Западни Балкан сива зона, предворје или „Б лига“ ЕУ, видјело се из Берлинског процеса који је покренула управо Меркелова.
Након неколико сесија на различитим дестинацијама, Берлински процес је преименован у „Мини Шенген“, а након одбијања Црне Горе и БиХ да се укључе у овај пројекат, „Мини Шенген“ је просторно сужен на Србију, Албанију и Северну Македонију и поново добио ново име – „Отворени Балкан“.
Што се Меркелове тиче, Западни Балкан би могао постати и прихватни центар за мигранте, дакле све, само дио ЕУ не.
Из америчког угла – план за Западни Балкан је још радикалнији. Он је полигон за различите операције, одличан за тестирање псиоп операција које своју ширу примјену треба да имају у Русији.
Током Трамповог мандата тестирања су сведена на најмању могућу мјеру јер нису имала подршку званичног Вашингтона, али „дубока држава“ није мировала. Протјерати Русију и умањити утицај Кине на овом подручју за њих је императив.
„Инцков закон“ треба посматрати у наведеном, ширем контексту.
Русија је потпуно свјесна планова за Западни Балкан те је оштро, оштрије него икада до сада реаговала поводом ситуације у БиХ.
„Дубоко смо узнемирени грубим и апсолутно неприхватљивим мијешањем одлазећег Високог представника у БиХ Валентина Инцка у унутрашња питања ове суверене и независне европске државе“, изјавила је званични представник Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
Недуго затим, Амбасада Руске Федерације у БиХ огласила се саопштењем у којем је наглашено да је „Инцкова одлука нелегитимна“, а легитимност је оспорена и Кристијану Шмиту. У саопштењу је наведено шест разлога за наведено.
Јединствен одговор српских партија на „Инцков закон“ је задивљујући и за многе изненађујући. И једини могући.
Да то није по вољи политичког Сарајева наравно да не чуди, али пажњу заслужује понашање БН Телевизије, која се својски труди да јединство политичких партија са сједиштем у Српској разбије. Нема дана да се не објави непровјерена вијест и емитује прилог који је у функцији стварања раздора.
Да агенти хаоса не мирују и настоје створити пукотину у српском савезу свједочи и наступ посланика Народне скупштине Српске Миладина Станића, који је дао политичку димензију сукобу са својим рођаком Петром Станићем.
Како је из Полицијске управе Бања Лука наведено, ради се о сукобу проузрокованим неријешеним имовинско–правним односима између чланова породице Станић.
Да је Милорад Додик непредвидив и сјајан тактичар потврђује његова понуда политичким лидерима да формирају заједничку, односно концентрациону владу, што је у начелу прихваћено.
БН Телевизија је одмах позвала дежурне сарајевске аналитичаре да објасне како та идеја није добра за опозицију. Тако нам је Ивана Марић објаснила да је „свако приближавање опозиције националним странкама до сада било погубно за опозицију“.
А управо је приближавање опозиције власти у години пред изборе окосница „македонског сценарија“, који је успјешно примијењен у Северној Македонији за рушења Николе Груевског, а био је припремљен и за Додика.
Ради се о томе да опозиција постане дио власти, али да инсистира на мјесту министра унутрашњих послова. Груевски је вјеровао да преко директора полиције може контролисати МУП, и није успио.
Наступила је дестабилизација државе и стварање хаоса који је Груевског „прогутао“.
Очито да Додик сценарије писане у страним амбасадама боље умије да прочита и од њихових аутора, и да нађе протумјере.
Руска глобална телевизијска станица RT је објелоданила да је британска влада издвојила пет милиона фунти за повећање подршке Срба на Косову и Метохији приштинској влади. Документ има назив „Јачање подршке миру на Косову“ и односи се на период 2020 – 2022.
Да ли аналогно томе можемо говорити о сличном документу и суми намијењеној за БиХ? Можемо ли претпоставити у које сврхе ће тај новац бити утрошен?
За очекивати је да агенти хаоса покушају да дестабилизују политичку и безбједносну ситуацију у Српској кроз субверзије и медијску кампању. На различитим тачкама планете доказали су да су веома вјешти у томе, и да једну личну трагедију знају искористити и претворити у покрет.
Још у предратно вријеме интересовало ме значење изреке: „Не дај Боже да се Срби сложе!“ Објашњено ми је да се том изреком жели указати на велику снагу Срба када се уједине, односно сложе.
Изгледа да је поменута изрека и те како актуелна. Јер, ако се Срби сложе – ето државе!