Као мирјанин, ја могу и да привремено заћутим на овом патриотском Порталу, свјестан да својим текстовима у овом турбулентном невремену, не могу да допринесем битнијим промјена у нашој Црној Гори, будући да се ми, њени грађани, одавно не питамо ништа што је у вези са нашом судбином.
Поготово откад нас је Поглавник, из личних и породичних разлога уписао у НАТО, најмрачнију савремену злочиначку организацију Планете, основану прије 70 и нешто више година за разбијанје и поробљавање Русије и Православља… (Татјана Грачова: „Када власт није од Бога“ и „Света Русија у борби против Хазарије“).
Могу ја и многи од нас мирјана да привремено заћутимо, али најискреније мислим да наша Српска православна црква не може и не смије! Односно, наша Митрополија! И не само због тога што је ријеч о судбинским питањима будућности Црне Горе, у којима је наша Црква имала вјековима пресудну улогу.
Отуда ме помало зачудила изјава нашег (будућег) Митрополита Јоаникија, од прије неколико дана, да „Мирополија СПЦ неће да се мијеша у политику…“
Била би то нормална изјава у нормалним временима.
Нажалост, ми смо далеко од тога. Нити су ово „нормална времена“, нити Мирополија Црногорско приморска СПЦ,може да занемари ово што се дешава у Црној Гори.
Веома добро знам колико је ( будући) Митрополит Јоаникије, уз свог учитеља Митрополита Амфилохија, допринио препороду православне , светосавска Црне Горе. Ријеч је о монаху кога подједнако волим и цијеним. Управо због тога, мислим да му се могу и обратити: Високопреосвећени, будући да сам помнно пратио сва збивања у у Црној Гори у последњих , рецимо, тридесет година, и знам, веома добро шта се дешавло преломне 97. године, када је Митрополит Амфилохије подржао Мила, а не Момира. Мило је тада био био декларисани Србин, а М. Булатовић – Југословен, и да је то опредијелило Митрополита да, упрошћено речено, подржи Мила.
Многи су заборавили ријечи блаженопочившег Митрополита када је, неколико година након тога рекао:
„Гледао сам Јуду гдје љуби крст над ћивотом Св. Петра“, мислећи на Поглавника. И да га је, више пута, назвао – издајником!
Дакле, високопреосвећени Јоаникије, уз љубав и поштовање које Вам дугујем, мислим да моја и Ваша црква, послије свега, ипак треба да се огласи. Поготово што је у доброј мјери „кумовала“ у кадрирању након 30. августа. Како и колико, Ви то знате боље од мене, обичног мирјанина. Ја сам као новинар, премијера по препоруци Митрополије, назвао, одавно, на овом Порталу, агентом спавачем. Ризикујући да, можда, гријешим. Сада је извјесно да су изневјерене и моје, и Ваше, и што је најгоре, и народне наде. Ја сам заћутао, али наша Света Црква не би смјела. Поготову што је Закон о протјеривању Правослаљвља из Црне Горе, (а, можда, гријешим) још у надлежности Уставног суда. А Темељни споразум између СПЦ и Црне Горе, чека потпис неког будућег премијера!
Док се то не деси, наша Митрополија ће морати „да се мијеша“ у политику. Поготову што су једногодишњи биланси „њиховог фаворита“, условно речено, – катастрофални! Наша Митрополија, којој смо безмјерно захвални за препород духовног живота у нашој постојбини, о томе би, искрено вјерујем, морала рећи своје мишљење!
Јован Лакићевић/ИН4С