Након наметања закона о забрани негирања геноцида и ратних злочина у БиХ почеле су да „пљуште“ и прве кривичне пријаве, а правници упозоравају да би, ако се настави тим темпом, правосуђе могло да се нађе у колапсу јер нема капацитет да процесуира толики број предмета.
Сад већ бивши високи представник, Валентин Инцко је 23. јула наметнуо измене и допуне Kривичног закона којим је забрањено негирање геноцида и ратних злочина, а они који прекрше закон могли би бити кажњени затвором у трајању од три месеца до пет година. Исти дан када је закон ступио на снагу из Тужилаштва БиХ су потврдили да су већ почели примати пријаве од грађана због кршења наведеног закона те да су неки предмети већ формирани.
Убрзо након тога званично је почео „лов на вештице“, па су кренуле да „пљуште“ и пријаве против појединаца који су на друштвеним мрежама негирали геноцид, а међу њима се нашао и новинар Бранимир Ђуричић. Осим њега на мети су се нашли и поједини политичари, а „лов“ је настављен и мимо друштвених мрежа.
Српски политичари и грађани из Сребренице ових дана су за Српскаинфо испричали да је наведени закон додатно подигао тензије на том простору јер се од Срба тражи да се изјасне о геноциду.
– Имам дојаву с терена да се намерно провоцирају Срби. Имате случајеве да наиђете на некога с ким сте имали неки нормалан однос и да вам каже: „Ето сад више не смете рећи да није било геноцида“ или да вам каже: „’Ајде сад реци да није било геноцида“. У закону који је наметнуо Инцко нигде не стоји шта ако те неко намерно провоцира и пет пута те пита шта мислиш о геноциду. Има оних који упорно понављају то питање и кажу: “До сада си негирао геноцид, а сад ћеш у затвор”. То иде у недоглед – тврди за Српскаинфо председник Општинског одбора СДС Сребреница, Момчило Цвјетиновић.
Судећи по овоме за очекивати је да ће се број кривичних пријава у наредном периоду још повећати, па се поставља оправдано питање како ће спровођење „Инцковог закона“ изгледати у пракси?
Судија Суда БиХ, Бранко Перић, сматра да ће „Инцков закон“ у пракси наићи на препреке, које нису само политичке природе.
Шта ако хиљаду људи у политичкој кампањи одједном негира геноцид? Бојим се да наш правосудни систем није способан да прихвати толики број пријава! Закон ће бити бескористан и исмијан – каже Перић за Српскаинфо.
Он је истакао да је Инцко наметањем овог закона пребацио “врућ кромпир” правосуђу, уместо политичарима. Перић каже да је негирање геноцида политичка одговорност и да се ширење мржње и негирање ратних злочина кажњава политичким одлукама.
– Лоптица је пребачена правосуђу, а политичари и даље шире мржњу – додаје Перић. Он истиче да је Инцко преписао Закон о негирању геноцида из неке ЕУ Kонвенције, те да је он уопштен. Перић упозорава да је преписивачка школа уништила правосуђе у БиХ. Он сматра да ће се правити избор приликом пријава за негирање геноцида, те да ће се на мети наћи политичари.
– Kритериј је политика, против некога ће се дизати пријаве, против некога не – става је Перић, који је упозорио да се враћамо у прошлост што ће довести до још већег исељавања грађана из Босне и Херцеговине.
Сви ће нам отићи одавде, а историја каже да тако нестају друштва, народи и државе – каже Перић. Он истиче да су ширење мржње и нетрпељивости увели у праксу и учинили некажњивим политичари како би освајали и задржали власт.
Перић каже да су двадесет пет година исти политичари опстајали на власти на тој матрици захваљујући међународној заједници, која је њихов примитивизам и некажњивост упорно толерисала.
У ишчашеној стварности појавио се Инцков закон. Да ли је реално очекивати да се правосудни систем избори са фашистоидним политикама и раширеном праксом мржње, раздора и нетрпељивости? Тешко је у то поверовати. Одавно се законима у овој земљи ништа не решава. Зна то и Инцко и због тога чуди одлука о нечему што, изгледа, нема шансу да успије – поручио је Перић.
Да су високи представници имали више памети и смелости, како додаје он, и да су кренули логиком политичке одговорности за помирење и морално оздрављење постратног друштва, морали су спречити национализам и оживљавање идеологије фашизма оштрим санкционисањем запаљиве реторике политичара.
То је био једини пут успостављања одговорности у политичкој сфери. Такав приступ би био ефикаснији и за друштво кориснији од наметања закона и уплитања у осетљиву правну материју. Наметање кривичних закона у Европи 21. века, и то закона који објективно могу да доведу до ограничавања слобода и права човека и грађанина док се не успостави прихватљива судска пракса, није цивилизацијски чин. То је посебно осетљиво у земљама које су изашле из дуге фазе партијског једноумља са искуствима затворских казни за деликт мишљења – поручује Перић.
Петковић: Рупе у закону
Ако изузмемо све оно због чега је наведени закон споран с политичке тачке гледишта, он је споран и са правне стране – става је бањалучки адвокат и потпредседник Народне скупштине Српске, Милан Петковић.
Он истиче да у наведеном закону постоји правна празнина која оставља могућност за различита тумачења тога закона.
Петковић пита да ли ће се овај закон примењивати на свакога оног ко буде негирао постојање геноцида, ратних злочина или буде величао осуђене особе за ратне злочине.
Поставља се питање, како додаје он, да ли ће свако онај ко на својој мајици носи лик пресуђеног ратног злочинца одговарати за то или ће се закон само примењивати уколико неко произведе мржњу, сукобе, насиље и слично.
Тај моменат дефинисања намере није довољно добро образложен, односно није добро дефинисан у закону и самом законском решењу. Дакле, у бићу тог кривичног дела није правилно дефинисан и оставља велику могућност и простор тужиоцу да доноси свој став да ли постоје елементи извршења кривичног дела или не. Мислим да се то дело могло, ако се желело, квалитетније и боље прецизирати – сматра Петковић.
Он је уверен да ће бити огроман број злоупотреба када је у питању спровођење наведеног закона. Петковић истиче да ће свако ко буде на било који начин споменуо ратне злочинце или негирао неке ратне злочине, бити пријављен што ће довести до великог броја пријава.
– Мислим да ће Тужилаштво БиХ бити затрпано тим предметима и да они апсолутно немају капацитет да поступају у свему томе с обзиром на то да се жале на недостатак тужилаца, истражилаца и стручних сарадника – закључује Петковић.
Извор: Блиц