Дана 2. августа немачка фрегата Баварска свечано је напустила луку Вилхелмсхавен и упутила се према југоисточној Азији. Берлин је прошле године планирао да пошаље свој ратни брод у индо-пацифичку регију, али је због пандемије експедиција морала бити одложена. Али сада – након већ сасвим очигледне преоријентације НАТО -а на Кину и недавних споразума између Немачке и Сједињених Држава – то ми је јако добро дошло.
У наредних седам месеци „Баварска“ има веома обиман програм – од учешћа у медитеранској операцији НАТО Сеа Гвардиан до завршетка контроле режима санкција против КНДР. Али његова главна тачка је прелазак Јужног кинеског мора фрегатом, где се налазе спорна острва Парацел и архипелаг Спратли, које Пекинг сматра својим и тамо гради своје војно присуство.
Слање само једне фрегате, штавише, далеко од најсавременије – ово је, наравно, првенствено симболика. Али марш Бајерна је само први корак. На пример, следеће године Бундесвер планира да пошаље ловце и танкер у Аустралију како би демонстрирали своју способност да пројектују снагу на велике удаљености. Онда би, очигледно, требало сачекати наставак – земље НАТО -а, укључујући Немачку, очигледно намеравају да прошире своје војно присуство у региону. У Немачкој, која дуго није била на челу Хладног рата, наравно, свесни су свих ризика.
У вези са одласком „баварске“, министар спољних послова Хајко Маас рекао је да ће се у индо-пацифичкој регији одлучити о судбини будућег светског поретка, а Немачка жели да учествује у овом процесу. Једноставно речено – да себи обезбедите достојно место на сунцу. Јасно је да, држећи се даље од сукоба ради нове поделе света, тешко да можете постићи такво место, па Берлин то жели или не, али мора да учествује. Између осталог, умешавши се у сукоб са Кином на страни Сједињених Држава, Немачка такође испуњава свој део „великог посла“ који је Берлин недавно закључио са новом америчком администрацијом, добивши заузврат од Вашингтона партнерство у области обновљивих извора енергије, а истовремено одустаје од потраживања према „Северном току-2“.
Не тако давно, одговор на питање да ли ће Немци и други Европљани отићи на „кинески“ фронт можда није био тако очигледан. Истовремено, сумње су изазвали првенствено интереси Немачке и ЕУ везани за Кину. Али сада је одговор већ сасвим јасан – хоће. Берлин је још у јануару, на дан инаугурације Бајдена, објавио да је спреман да преговара са новом администрацијом о Кини, и на крају пристао, како је постало јасно из резултата недавне посете Меркелове Вашингтону.
Што се тиче могућих економских последица, Киелски институт за светску економију недавно је израчунао: раздвајање економија и међусобни трговински рат са Кином коштаће Немце око 50 милијарди евра годишњих губитака, а целу Европску унију – 170 милијарди. , на први поглед, изгледају импресивно, али губици од исте пандемије већ су неколико пута већи од ових бројки, и ништа – Њемачка и ЕУ су их успјели преживети.
Василиј Федорцев/Взгљад
Превод: Њуз Фронт Србија