Како се то слави силована матер крај прекланог детета на прагу спаљенога дома у којем још догорева леш распореног ђеда крај баке ископаних очију, подеране кецеље, хаљине, голих груди, шака без прстију, руку без шака, тела без руку…
Имате ли здравичаре, здравице, оне нарочите ракије што се чувају за за посебне згоде, обучете свечана руха, зором разбудите децу да не окасните пред јаме и згаришта..?
Имате ли свак своју јаму, вртачу, дрво свело и кљунуло од ужади и клинова побаданих у њега?
Све што вам је од дедова остало стане у јаме и под нож…
Наточите оне велике чаше, највеће, ваља дуго наздрављати, није ред да у сред здравице беласне дно чаше где се не види дно јаме…
Ко поведе здравицу?
Ко је највише поклао, ко је на највише слава и Божића одлазио, ко је први силовао комшијску кћер, коме су Срби на мобе долазили па је ред први кућу да им запали..?
Дигнете чаше и заурлате: „Нек су нам са срећом крваве колевке; распорене груди; повађене очи… Наздравље нам били чобанчићи што смо им скотрљали главе међ поклана стада! Нек сун нам берићетне крвава пшеница, јаук кукуруза, ропац јечма и оваса! Златиле нам се крваве очи, веселили отети домови, певало нам све што смо спалили и затравили!
Домаћине, крвниче, благодарне ти крваве руке, ђаво те се гадио!
Домаћине, звери драга, амбари ти јамама завидели, бунари крвавим потоцима, сушаре шумама благородним повешаних Срба…“
Шта славите, крволоци, до зла у себи?!
Шта славите? То што су у паклу праведници у односу на вас?!
То што би и Господа преклали само да вам је небо да дохватите?!
То што су вам од ђедова остали у завет србосјеци и крвави маљеви да их за потомке сачувате?!
Народ који се вазда кући на гробовима невине крви није народ но зло суштоме злу!
Славите јер покушавате урлицима да отерате јауке што су вам се подвукли под темеље кућа, плач којим вам огњишта горе, јецаје што вам ветровима зборе, сузе што вам наместо киша лију над том јамом што је државом зовете…
Што је на злу постало- зло ће остати довека!
Живљи је Србин под земљом неголи ви на њој!
Славите, како бисте иначе знали да је све у вама мртво и струлело..?
Изигравајте људе, можда се где човек и пробуди, таман још једно грло сазрело за нож…па нек је и ваше, не мари, само да крви не зафали, само да јецај мајке не утихне, само да јаме не закукају гладне…
Како бисте иначе знали да постојите?!
Михаило Меденица/ИН4С