Русија је поново на послу одбране међународног и домаћег права. Права уоште. Потпуно логичан низ од шест тачака, који објашњава зашто Москва неће сматрати Кристијана Шмита за високог представника, која потврђује да са доласком Игора Калабухова наступа нова руска политика у БиХ.
Заиста, који нормалан човјек би могао да прихвати ово што ради Валентин Инцко? Он се наљутио што је остао без добре плате и још бољег нерада. Одлучио да поднесе оставку још прије два мјесеца, како не би испало да је најурен са позиције, већ да је сам отишао.
Са позиције некога кога не само да су смијенили почев од 01.08.2021. године, већ и некога ко је сам дигао руке од посла, у отказном року баца терористичку правну бомбу у и онако сломљен и завађен систем Дејтонске БиХ. Атмосфера се усијала и љетне врућине томе уопште не помажу. Још мање Кристијан Шмит који већ најављује да ће се бавити стварнима које га се не тичу.
Русија је преко својих дипломатских представника у локалу, све то лијепо рекла, али обзиром да је Карлос Вестендорп мијењао Устав Републике Српске на исти начин као Валентин Инцко Кривични законик БиХ, ту није ништа ново. Осим јединствене и правовремене реакције српског народа у Народној скупштини Републике Српске и јасне и одлучне руске политике утемељене у међународном и домаћем праву.
Кад би руска амбасада писала ћирилицом (уставно равноправно писмо у државној заједници БиХ) тек онда би размажене ефбихлије добиле хистерични напад, који разоткрива искреност њихове мирољубиве мултиетничности.
Овако – опет су Срби на културолошком губитку, али у добитку једног великог и моћног савезника, који се коначно пробудио и дјелује по правди, али и по своме интересу.
ИЗВОРНИ ТЕКСТ ИЗ АМБАСАДЕ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ У САРАЈЕВУ, ПРЕСЛОВЉЕН НА СРПСКО ПИСМО
Одбили смо да се придружимо изјави амбасадора Управног одбора Савјета за провођење Мировног споразума у БиХ из сљедећих разлога.
- 27. маја о.г. Високи представник Валентин Инзко поднио је оставку и тиме завршио свој мандат. Он није имао никаква овлаштења за увођење измјена и допуна Кривичног закона.
Ако су партнери сматрали Валентина Инзка важећим Високим представником, испада да су након 27. маја у Босни и Херцеговини постојала два Висока представника, што је апсурдно. Друга тумачења су језуитска логика.
Полазимо од тога да након 27. маја мјесто Високог представника у Босни и Херцеговини остаје празно. Сви они који намјеравају да сарађују с држављанином Савезне Републике Њемачке Цхристианом Сцхмидтом, који себе назива Високим представником, то чине на властиту одговорност и ризик, јер он нема потребан мандат Савјета безбједности УН-а.
- Увијек смо се противили употреби „бонских овлаштења“. Чак и уз предпоставку да су иста постала темељ одлуке Валентина Инзка, чак ни њихово најшире тумачење не даје му за право да се мијеша у активности законодавне власти.
Штавише, безгранично тумачење „бонских овлаштења“ (тзв. „друге мјере“, дио XИ, став 2, тачка ц) доводи до тога да Валентин Инзко има право узети калашњиков, отићи у Бању Луку и стријељати све посланике Народне скупштине Републике Српске. И према његовом тумачењу „бонских овлаштења“, он ће бити у праву! Треба ли Босни и Херцеговини такав Високи представник?
- Одлуку Народне скупштине донијело је легално изабрано демократско тијело власти. Нема сумње у његову легитимност. Својим волунтаризмом, Валентин Инзко поставља питање – чија је демократија јача: његова или Народне скупштине? Његова или Градског вијећа Мостара? Његова или скупштине Зеничко-добојског кантона?
За нас ту нема дилеме.
- Још једном наглашавамо да Управни одбор не би требао имати никакве везе са 14 услова. Ово је питање само Босне и Херцеговине и Европске уније.
Ако одређени дио међународне заједнице у БиХ жели послати неки сигнал Сарајеву, они би то слободно могли – као опција – урадити преко изјаве специјалног представника ЕУ у БиХ, којој се, по жељи, амбасадори Управног одбора могу придружити у свом личном својству.
- Озлоглашени програм 52, посебно његов дио о „позитивној оцјени“ ситуације у БиХ. Посљедња одлука Валентина Инзка јасно је и увјерљиво показала да је управо Уред Високог представника главни творац дестабилизације у Босни и Херцеговини, и то чини намјерно. Јер свима је било јасно каква ће реакција услиједити након овог непромишљеног корака.
Штавише, ОХР подгријава ситуацију не само у БиХ, већ и у цијелој регији. Поставља се питање – је ли могуће у таквим условима замислити да би се неко при здравој памети одлучио да позитивно оцијени стање у БиХ?
- Огорченост и жаљење остаје након читања посљедњег пасуса изјаве. Горчина од самозадовољства и опијености снагом такозване међународне заједнице. Високог представника већ смо споменули. Испоставља се да наши партнери Босну и Херцеговину сматрају немарним студентом који не успјева положити „испите“ и ријешити се међународне супервизије. Више од четврт стољећа, суверена држава која је заузимала позицију несталне чланице Савјета безбједности УН-а мора „поновити годину“…
Управо из ових разлога Уред Високог представника сматрамо кочницом развојног пута Босне и Херцеговине и инсистирамо на његовом безусловном гашењу. То је тај случај када су се предности одавно претвориле у непоправљиве недостатке. Стога – мора бити затворен!
Фронтал.рс