Кад је дошла на власт, немачка канцеларка Ангела Меркел није хтела да Европска унија прими западни Балкан, али је убрзо променила мишљење и постала најгорљивији поборник европских интеграција региона, рекао је Џејмс О’Брајан, бивши високи амерички званичник, аутор Дејтонског споразума за БиХ и потпредседник америчке „Олбрајт Стонбриџ“ групе.
Он је на онлине панелу одржаном у организацији Центра за стратешке и међународне студије из Вашингтона и „Конрад Аденауер“ фондације блиске владајућој немачкој партији ЦДУ, рекао да је ова промена става Меркелове редак пример да политичар учи и да се мења.
„Канцеларка Меркел почела је да увиђа значајне разлоге за веће интеграције региона и веће инвестиције у регион. Заслужује признање због Берлинског процеса и стварања Савета за регионалну сарадњу. Ово је једна од најиновативнијих ствари које је међународна заједница урадила за регион, а дошла је из њене истинске жеље да помогне земљама да сарађују док уче како да се интегришу у Европу“, рекао је он.
На панелу је покренута занимљива тема о судбини иницијативе о заједничком тржишту, за коју је речено да Меркелова жели да буде једна од њених спољнополитичких заоставштина. Наиме, саговорници су покренули питање шта ће се десити с европским интеграцијама ако ЕУ не успе наговорити Бугарску да обустави блокаду Сјеверне Македоније и самим тим процес проширења.
Једно од најзанимљивијих размишљања била је најава промена става САД и Европе о западном Балкану, ако БиХ, Косово и Црна Гора и даље буду одбијале да се придруже заједничком регионалном тржишту, које су уз немачки благослов покренуле Србија и Албанија, а којем се придружила и Сјеверна Македонија.
„Србија, Албанија и Сјеверна Македонија јасно су рекле да су БиХ, Косово и Црна Гора добродошли, али да више неће чекати. А ово ће довести до промене става северноатлантске заједнице. Прво је тражено да се свих шест земаља крећу заједно, али се увидело да то значи застој док се сви не усагласе. И ту се враћамо поново духу канцеларке Меркел. Питање за Запад је следеће: ‘Хоћемо ли подржати ове три земље, или ћемо чекати свих шест, чак и ако се ствари не крећу? Ово је изазов с којим ћемо се морати заједно суочити“, рекао је О’Брајан.
Он је објаснио мотивацију Србије зашто жели укључити остале земље у ову иницијативу.
„Само Србија засад прима велике инвестиције које је стављају унутар европског система економске вредности. А то је начин како су остале земље источне Европе постале богатије – почињу да се ‘хране’ на ланцу вредности својих богатих суседа. Али Србија нема довољно радне снаге да прихвати све инвестиције. Зато ће морати или да отвара фабрике изван своје територије или да прихвата раднике да дођу у Србију“, објаснио је он.
Петер Бејер, немачки политичар близак високом представнику Кристијану Шмиту, индиректно је критиковао самопроглашено Косово због одбијања прикључења заједничком тржишту, јер, како је рекао, неки политичари у целом региону желе да задрже овакву ситуацију у којој се лично богате.
„Моја препорука Косову је следећа: Уђите у ову иницијативу, превазиђите историјске поделе“, рекао је он.
Упитан о улози Шмита у БиХ, он је рекао да је потребан прагматичан, а не идеолошки приступ те да је потребна сарадња Европе и Америке.
„Некад се наљутим и кажем сам себи да треба да их пустимо да раде шта хоће. Али треба ми минут да схватим да то не можемо да урадимо, јер ће ово бити од користи за људе у региону и за ЕУ“, рекао је он.
Ради стављања ствари у контекст, важно је да Немачка подржи европска настојања у БиХ да се оствари напредак у реформама с обзиром на то да су Амбасада САД, Канцеларија ЕУ, ОЕБС и још неколико амбасада остварили велики ниво координације, посебно кад је у питању Мостар и Изборни закон, а који је у задњих неколико мјесеци донекле поремећен.
Дејтонски споразум је веома успешан јер је 25 година успео да одржи мир у БиХ, рекао је Џејмс О’Брајан, аутор овог документа.
Он је прецизирао да искуство показује да се земље које су изашле из рата на сличан начин попут БиХ у року од десет година врате у ратно стање. Према његовом мишљењу, Дејтонски споразум је то спречио јер је нашао начин да стране у сукобу пиштоље замене новцем и дејтонски систем искористе да би се међусобно богатиле. Он је сугерисао да међународна заједница треба да промијени свој приступ како би се спречила злоупотребу јавних ресурса.
Нагласио је да је опасно да се у БиХ позива на раздруживање, уз напомену да Дејтонски споразум никада није предвидео такву могућност, а да само охрабрује став оних који би ревидирали овај документ.
Према његовом мишљењу, главни разлог до сада за одбијање прекрајања овог споразума је страх међународне заједнице од ризика и последица на терену.
Независне новине