На данашњи дан, 8. августа 1929. године, престало је да куца срце, чувеног швајцарског криминолога, форензичара, хуманисте и доктора Арчибалда Рајса.
Захваљујући његовом извјештавању Србија, која је на своја леђа, ни крива ни дужна, подигла терет кривице за Први свјетски рат, добила је пропагандни рат. Свијет је захваљујући Рајсу сазнао праву истину о Србији.
Рођен је у јужнонемачкој покрајини Баден и студирао у Швајцарској гдје се посветио криминологији. Захваљујући овом знању, могао је, као професионалац да извјештава о звјерствима Аустроугарске војске, Бугарске и Њемачке и жртвама српских цивила, међу којима је, како је негдје написао, било и беба.
Са српском војском прошао је читаву голготу повлачења 1915. преко планинских врлети до Јадрана и Крфа. Био је члан српске делегације на мировној конференцији у Паризу. Технички је модернизовао криминалистичку полицију у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
„Ја сам швајцарски добровољац Српске војске, друг величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара“ – овако је Арчибалд Рајс дефинисао себе и свој боравак у Србији.
Његово срце је након смрти, по његовој жељи, узидано у споменик српским ратницима на Кајмакчалану, да како је сам написао „почива и нестане на најопаснијем врху српских земаља, близу другова које сам видио како умиру“.
Срби су исписали епитаф:
Овдје у овој урни, на врху Кајмакчалана. Златно срце спава, пријатеља Срба из најтежих дана – Јунака Правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса, ком нека је слава!
Његови посмртни остаци нестали су из урне која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом свјетском рату, када је разорен и споменик.
„Немојте дозволити да ваша лијепа душа пропадне у ђубрету. Ја вјерујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!,“
Рајсове ријечи стоје као упозорење свима нама.
ИН4С