Борба за канцеларски трон, с којег се Ангела Меркел повлачи после 16 година, постаје све оштрија, а не мањкају ни ударци „испод појаса”, доскора незамисливи на немачкој политичкој сцени. Према последњим анкетама, прерано отписаним социјалдемократама (СПД) предвођеним популарним министром финансија, Олафом Шолцом, сада се смеши прилика да после избора 26. септембра буду поново у влади. И то без Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
Донедавно идеолошки растрзани СПД „васкрсао је из мртвих” и по рејтингу се изједначио с фаворизованим Зеленима. Да ли је за то заслужан само њихов кандидат, трезвени Шолц, први избор Немаца за канцелара (27 одсто), или то што је странка левог центра у борби за гласове скинула рукавице?
Провокативним предизборним спотом СПД је прешао дозвољену границу и поништио прећутни консензус којим се током кампање избегавају напади на верска осећања противкандидата.
„Ко год да гласа за Армина Лашета и ЦДУ, гласа за ултракатоличке поверенике Лашета, којима је секс пре брака табу”, каже наратор у видео-клипу СПД-а емитованом на друштвеним мрежама, који је дигао буру у јавности.
Видео показује Натанаила Лиминског, шефа државне канцеларије у покрајини Северна Рајна-Вестфалија, у којој је Лашет премијер, као „руску бабушку”.
Лимински, члан организације Опус деи, је мања лутка унутар веће с ликом лидера ЦДУ.
Дневник „Тагесшпигл” је поводом овога реаговао текстом под насловом „Лашет на мети негативне кампање – СПД руши табу”.
„СПД покушава да пробуди ову кампању мобилизацијом присталица око културних питања”, каже за „Јуроњуз” Карстен Никел из консултантске куће „Танео”.
У предизборном споту СПД је „окрпио” и остале водеће конзервативце сугеришући бирачима да би подршка њима богате учинила још богатијима, а сиромашне сиромашнијима.
Почетком године, кад је Армин Лашет изабран за новог вођу странке Ангеле Меркел, све је указивало на глатку победу на изборима савеза ЦДУ-ЦСУ. У математичком смислу ствари су изгледале добро и процене су ишле дотле да би демохришћани заједно са Зеленима могли да освоје импресивних 57 одсто гласова.
Али, Лашетови гафови током поплава, када је ухваћен оком камере како се у драматичном тренутку смеје, уз анемични предизборни манифест демохришћана који грађанима обећава „стабилност и обнову”, не чини више тако извесним очекивања да ће ЦДУ бити окосница и нове владе.
Најновије истраживање које је „Инса” урадила за „Билд ам зонтаг” показује да је СПД сустигао Зелене (18 одсто). Ако их до избора престигне, отвара се могућност да кандидат левице за канцелара Олаф Шулц води прву тространачку коалициону владу у „постмеркелиној ери”.
Према истраживању, Зелени такође имају подршку од 18 одсто, а Слободни Демократи (ФДП) 12 посто. Заједно би имали подршку 48 одсто бирача и већину за „коалицију семафор”, названу према њиховим страначким бојама (црвено-жуто-зелено).
Ова анкета показује да би странка Ангеле Меркел освојила 26 одсто, десничарски АфД 11, а левичарски Линке седам процената. Све остале партије које учествују на изборима могле би да рачунају укупно на осам одсто подршке.
Ако би се канцелар бирао на директним изборима Олаф Шолц би добио скоро двапут више гласова од „наследника” Ангеле Меркел Армина Лашета, који има подршку 14 одсто грађана. За њим је, на трећем месту, кандидаткиња Зелених, Аналена Бербок.
Армин Лашет не крије да жели да жели да води ЕУ после одласка Меркелове у „политичку пензију”. Иако је квалификован за тај посао и фаворит на папиру за новог канцелара, портал „Политико” пише да многи у Европи сматрају да није дорастао том послу. Лидеру богате покрајине Северна Рајна-Вестфалија и великом промотору немачко-француског пријатељства критичари замерају недостатак смелости у тренуцима када је то најважније.
Лашетови коментари о кршењу владавине права у Пољској и Мађарској и однос према Кини говоре да он као политичар нема довољно „петље” да покрене ЕУ напред, сматрају у бриселским круговима.
Америчка инвестициона групација „Голдман Сакс” у својој прогнози упозорава да ће се Немачка у блиској будућности суочити с три велика изазова иако Меркелова највећу европску економију оставља у доброј позицији и с тенденцијом да се брзо опорави од последица пандемије короне. Да би Немачка остала „локомотива” ЕУ, по оцени аналитичара нова влада ће морати да нађе баланс између амбициозних климатских циљева (смањење емисије штетних гасова у атмосферу за 65 одсто до 2030) и економске користи од зелене транзиције.
„Голдман Сакс” такође указује и на рањивост немачке извозно оријентисане привреде у односу на тренд деглобализације, али и на последице негативних демографских промена. Све старије становништво утицаће „негативније” на Немачку него на економије осталих најразвијенијих земаља из Г7.
Миленко Пешић/Политика