На данашњи дан, 11. августа 1935. године у Њемачкој су почеле масовне демонстрације нациста против Јевреја.
Антисемитизам представља нетрпељивост, мржњу или предрасуде према Јеврејима, као религијској групи или нацији. Ова појава постоји још од средњег вијека, а врхунац је достигла средином XX вијека када је у геноциду Хитлерове нацистичке Њемачке страдало око 6 милиона Јевреја. У свом основном значењу, антисемитизам не представља мржњу према Семитима, већ само према једном семитском народу, Јеврејима. За мржњу према Арапима, такође семитском етницитету, рећи ће се да је неко расиста, али никада да је антисемита, па би прецизнији назив за овај појам био антијеврејство. Током вјекова је мржња према Јеврејима расла, па су их неке власти још током ренесансе истјерале са територија којима су владале. Тако Јевреја (као старосједелаца) више нема ни у Шпанији ни у Енглеској. Њихов поновни долазак у те земље новијег је датума (послије Другог свјетског рата) и није масован.
Мржња одређених народа према Јеврејима је кулминирала два пута. Први пут је то било у Шпанији за вријеме инквизиције, када је добар број Јевреја уточиште нашао у прекоокеанском насељавању Америке. Други и најкрвавији пут се догодило у Њемачкој средином прве половине XX вијека и трајао до краја Другог свјетског рата, када је, по званичним подацима, у концентрационим логорима широм окупиране Европе убијено више од шест милиона Јевреја. Вилијам Мар, Алекс Бејн и Мориц Штајншрајдер се обично наводе као аутори који су први пут употријебили израз „антисемитизам“ у контексту мржње према Јеврејима. Хелен Фејн, професор универзитета у Њујорку, дефинисала је антисемитизам као „латентни и стално присутни систем убјеђења испуњених мржњом према Јеврејима, удружен са социјалном, правном, легалном дискриминацијом и мобилизацијом против Јевреја, која резултује или је намијењена да резултује дистанцирањем од Јевреја, колективним обиљежавањем Јевреја, протјеривањем Јевреја или уништењем Јевреја“.
Иако историјски корјени антисемитизма сежу у античко доба, феномен антисемитизма однио је највише људских жртава током средњег вијека. У Првом крсташком рату (1096. године), велике јеврејске заједнице на Рајни и у Подунављу потпуно су биле уништене. У Другом крсташком рату Јевреји у Њемачкој су масовно убијани. Крсташке ратове често су пратили масовни прогони Јевреја, укључујући и прогон 1290. године који је довео до истјеривања енглеских Јевреја, а током 1396. године до протјеривања 100.000 Јевреја у Француској. Током 1421. године, хиљаде Јевреја из Аустрије било је протјерано. Многи од прогнаних Јевреја населили су се у Пољску. Током XX вијека, Јевреји су били изложени расном геноциду познатијем као Холокауст, који је довео до истребљења више од половине европских Јевреја, а након рата до исељавања преживјелих у новостворену државу Израел.
Приредио: Миомир Ђуришић
Митрополија