То је одраз непоштовања према Вашингтону јер приштинска власт није потписала споразум с Београдом, већ са САД, и на овај начин Курти доводи у питање ауторитет ове велике силе, каже Предраг Рајић.
Одбијањем парламента у Приштини да прихвати предлог резолуције о спровођењу Вашингтонског споразума привремене институције на КиМ још једном су изазвале савезнике показујући да не желе да испоштују преузете обавезе и директне препоруке Американаца. Након упорног одбијања косовских Албанаца да прихвате сарадњу у оквиру иницијативе „Отворени Балкан”, упркос порукама америчке амбасаде, стигао је још један хладан туш. Резолуција о спровођењу Вашингтонског споразума није изгласана, а посланици владајуће већине били су уздржани чиме су споразум заправо пустили низ воду. То није ништа необично будући да премијер привремених приштинских институција Албин Курти критикује овај документ безмало годину дана, од када је потписан. С друге стране, приштинска власт је селективно применила оне одредбе споразума које им иду у прилог, што показује да нису спремни ни на какве уступке када је у питању однос са Србијом. За такво понашање очекивано је да добију пацке од свог најважнијег покровитеља – Сједињених Америчких Држава.
Овим потезом је Албин Курти показао да је политички екстремиста јер му не иде у прилог ниједан договор који може да води снижавању тензија и отварању шанси за миран суживот Срба и Албанаца, став је сарадника Центра за друштвену стабилност и народног посланика Предрага Рајића. „Куртијева политичка агенда почива на тензијама па због тога у њему немамо одговарајућег саговорника када је реч о нормализацији односа. И раније је улазио у сукобе са Сједињеним Америчким Државама, које су најзначајнији савезник косовских Албанаца”, каже Рајић за „Политику”. Додаје да не би искључио могућност да је Курти ову одлуку донео на своју руку па је тако Американце довео пред свршен чин.
Сличан је став и Мине Зиројевић с Института за упоредно право, која за „Политику” каже да је до сада веровала да косовска власт све ради у договору с Американцима, али да се влада Албина Куртија очигледно мало „заиграла”. „Амерички захтеви су врло јасни, они своје захтеве изражавају отворенено, без устезања, а неколико пута су поручили да Вашингтонски споразум мора да се примени”, подсећа Зиројевићева.
Раније је председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун изјавио за Танјуг телевизију да је одбијање Вашингтонског споразума тежак политички изазов који је Приштина упутила вашингтонској администрацији, уколико није у питању неки договор. Он је додао да очекује конкретну реакцију Американаца, закључивши да је Курти већ неколико пута показао да не жели да поштује ниједан договор који је склопљен за време својих претходника.
Упркос томе што је приштинска власт очекивала да ће америчке демократе одустати од споразума који је склопљен у доба републиканаца, тај сценарио се није одиграо. Предраг Рајић додаје да представници косовских Албанаца очигледно не могу да схвате да је Америка озбиљна држава и да садашњи председник Џозеф Бајден неће игнорисати преузете обавезе без обзира на дубину сукоба с Доналдом Трампом. „Трамп тај споразум није потписао као медијски магнат већ као председник САД. Уколико приштинска власт заиста одустане од испуњења Вашингтонског споразума, сигурно ће себи закомпликовати ситуацију, а Курти ће ући у још дубљи сукоб с америчком администрацијом”, објашњава Рајић.
Напомиње да је ова одлука, пре свега, одраз непоштовања према Вашингтону јер приштинска власт није потписала споразум с Београдом, већ са САД. На овај начин Курти доводи у питање ауторитет те велике силе, а представници САД већ су поручили да су поприлично незадовољни Куртијевим радом и ставовима.
Мина Зиројевић додаје да је из Вашингтонског споразума извучено све оно што иде наруку приштинској власти. Израел је одмах признао такозвану косовску независност, додаје она, а Приштина је отворила амбасаду у Јерусалиму. С друге стране, одустали су од свих обавеза које су подразумевале уступке или договор с Београдом. Она подсећа да Џозеф Бајден не води спољну политику Сједињених Америчких Држава искључиво у складу са својим ставовима и личним афинитетима, већ иза себе има озбиљну машинерију, дипломате, истраживаче с различитих института и остале сараднике који га саветују. „Вашингтонски споразум су похвалиле многе земље, укључујући и Европску унију, а сада приштинска власт покушава да га обори у парламенту, уз подршку владајуће коалиције која се уздржала од гласања”, каже наша саговорница.
Иначе, резолуцију којом се позива влада привремених приштинских институција да спроведе Вашингтонски споразум предложио је опозициони Демократски савез Косова (ДСК), чији је тадашњи председник Авдулах Хоти потписао овај документ у септембру 2020. године. За спровођење Вашингтонског споразума гласала су 24 посланика опозиције, док је 57 посланика владајуће коалиције било уздржано.
Ова одлука скупштине привремених приштинских институција није обавезујућа, али Зиројевићева верује да ће Вашингтонски споразум да пропадне као и многи пре њега јер власт не жели његову реализацију. „Сад ћемо да видимо како ће ствари даље да се одвијају будући да је приштинска власт показала да је незахвалан партнер који неће нимало да попусти већ само гледа сопствене интересе”, став је наше саговорнице. Запад би имао више могућности да изврши притисак на Србију, сматра она, када би приштински политичари испуњавали барем део постигнутих договора.
Јелена Попадић/Политика