НАКОН што је Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве саопштила почетком јуна да је са Епархијом будимљанско-никшићком на основу измењеног Закона о слободи вероисповести уписана у Јединствену Књигу вјерских заједница, у Црној Гори је дошло до бурних реаговања са тврдњом да су делови уверења о упису фалсификовани.
Повод за то је изјава адвоката и једног од оснивача организације Црногорски збор Николе Беладе који оспорава законитост самог уписа СПЦ у јединствену евиденцију верских заједница, а нарочито датум наводног оснивања СПЦ у Црној Гори.
А до тврдњи о фалсификату уверења о упису МЦП и Епархије будимљанско-никшићке дошло је након обелодањивања која имовина им припада.
Реч је о око 530 храмова, 57 манастира, 23 црквена хора, 25 добровољачких друштава, 14 братстава православне омладине, 49 школа за веронауку при храмовима, укључујући и Богословију (средњу школу) на Цетињу.
Белада истиче да је Лепосавић издао решење без иједног материјалног доказа, без провере, само на основу тврдњи подносиоца захтева признао постојање СПЦ у Црној Гори од 1220. године, као и да је државни орган без провере материјалних доказа беспоговорно издао уверења о упису цркава и манастира Митрополије и епархије будимљанско никшићке у јединствени регистар верских заједница и да то тако не може опстати, макар се процес водио пред међународним судовима.
Смењени министар Лепосавић у изјави за Новости истиче да у документима која су, после његове смене, изашли из Министарства правде и објављени у штампи, нема ничег спорног.
Потписао их је, како каже, са великим задовољством, на основу уредних пријава и у складу са важећим законом.
„Исте пријаве и дописе је у више наврата претходном режиму слао блаженопочивши митрополит Амфилохије. Оне су игнорисане због историјата Цркве који је он увек наводио детаљно и јасно. Време настанка верских објеката СПЦ је не само историјска, већ и археолошка чињеница коју је кодификовао и Унеско. Са тим чињеницама ја нисам, нити бих икада полемисао. Исто важи и за право цркава и верских заједница да аутономно уређују своја унутрашња питања”, јасан је Лепосавић.
Он подсећа да је била суштина борбе против старог, наметнутог закона, јер се њиме желело прекидање континуитета, а тиме и субјективитета СПЦ у Црној Гори, на чијој данашњој територији је она и настајала.
“Када сам преузео министарство, видео сам да су књиге о верским заједницама вођене обичном оловком, што је омогућавало безграничну манипулацију. То смо променили и кренули у додатно подизање правне сигурности за све верске заједнице сачињавањем паралелних нотарских записа о сваком евиденционом листу који се води у министарству. Тај и други наши послови предузети у једнаком интересу свих грађана су нажалост прекинути”, појашњава Лепосавић.
На Беладине тврдње јуче се саопштењем прво огласила Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића тврдњом да уверења, која је Министарство правде, људских и мањинских права издало епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, садрже фалсификате чиме је, како кажу, отпочет процес “преузимања црногорске културне баштине”, што, како поручују, та странка неће дозволити.
Из ДПС-а тврде да је “сада и јасно огољена пуна намера Српске православне цркве и њених агената у Министарству и Влади Црне Горе”.
Тврде да је ријеч о противправном и неуставном покушају власти да се, како кажу, Црној Гори одузме имовина и њена културно-историјска баштина, да би се трајно дала у власништво субјекту са седиштем у другој држави.
Поручили су да ДПС то неће дозволити, али и најавили да ће инсистирати на томе да буде утврђена одговорност свих у, како тврде, овом нечасном поступању – од председника владе, руководства Министарства правде, људских и мањинских права до смењеног министра тог ресора Лепосавића.
На наводну неутемељеност докумената са Лепосавићевим потписом у јавности је упозорила Грађанска иницијатива “21. мај”, у којој је Белада члан Савета.
Преко дневне штампе кабинету Здравка Кривокапића упућено је јавно питање шта ће бити са актима које је потписао разрешени министар.
Факти.орг