Након што су највиши државни функционери Црне Горе: Здравко Кривокапић, Алекса Бечић и Дритан Абазовић најавили долазак на Цетиње, наравно- петога августа на устоличење Митрополита Јоаникија, посрнули шеф мрачног дијела државе се помамио и пустио своје идеолошке керове да праве стандардну хајку.
Монструм прижељкује јак конфликт
Шеф бившег режима је очито процијенио да му је тај догађај последња прилика и моменат да закува и направи конфликте да не би одговарао за корупцију, зло и катастрофу коју је учинио Црној Гори током своје владавине.
Само да се подсјетимо, далеке 2017. године су сви балкански медији пренијели информацију да је магазин Форбс процијенио богатство шефа ДПС- а и садашњег предсједника Црне Горе на 167 милиона долара.
Управо зато, Монструм “скрштених руку” не може чекати преузимање РТЦГ и промјену Тужилачког савјета, па само гледа који повод наћи за озбиљну конфронтацију.
Повод је нашао у хиротонији Митрополита Јоаникија, те политички заталасао и закувао преко својих медијских, идеолошких и политичких сателита и слуга.
У том смислу, као да је „послао“ циркуларну поруку, наредбу, указ свим својим ухљебљеним идеолошким полтронима и чаушима да пишу “домаћи задатак” на тему: “Митрополит Јоаникије неће бити устоличен на Цетињу, то је играње с ватром”!
Сад се ти његови омиљени идеолошки келнери копрцају, презнојавају, чешу своје јадне „тикве“ и пишу стереотипне изјаве и поруке зачињене високим степеном мржње.
Циљ је јасан, исписати бар триста “домаћих задатака” на задату тему гдје ће се свакодневно бар по пет комада тога шовинистичког отпада објављивати на острашћеним Монструмовим медијима.
И док медији Монструма не патишу, засипајући јавност екстремистичким идеолошким смећем, реакције реторичких перјаница „наших дивних партија побједница“ изостају.
Нема их! Тако их није било тридесет година. Зато је ред да се осврнемо на њих, јер је ту извор свих наших проблема и недаћа а не у Монструму!
Кампањаши и вјечни губитници
Док су били тридесетогодишња опозиција- гледали смо њихово жалосно кампањашење.
Наиме, уочавали смо их само пар мјесеци уочи избора да се раскопитају и разгоропаде, па опет стандардно изгубе изборе и тужно се врате у сивило свога политичког постојања.
Потом смо им погледали покоји прикладни говор у Скупштини и то је било све.
Тако хронично неспособни нису заслужили да буду „побједници“, па ни 30. августа.
Уосталом, нису ни побиједили 30. августа већ мисле да су постигли некакву побједу.
Побједу над Монструмом су извојевали Митрополија, јавност и “језичак на ваги” у виду ГП УРА!
Да Монструм није направио кобну грешку ударом на Цркву, данас би наши вајни „побједници“ жуљали опозиционе клупе и у том стилу метиљали наредних тридесет година.
Нема сумње да се кључни разлог тридесетогодишње владавине Монструма налази у неспособности некадашњих опозиционих партија.
Оне за то вријеме нису могле сабрати најспособније људе, објединити све опозиционе потенцијале друштва из простог разлога- јер су се позиционирале као фирме, дионичарска друштва, а изборе третирале као тучу монопола за опозиционе гласове.
Оне и данас, послије „побједе“, нису у стању да се реформишу и рашире своје потенцијале.
Од јалових опозиционих партија добили смо јалове „партије побједнице“!
Битке око случајева „Лепосавић“ и „Сребреница“ су идеолошки изгубили јер нису имали концепт одбране, па су траљаво и беспомоћно учествовали у тим „причама“ као апсолутни губитници.
Оне и сада сада немају адекватан, конципиран да буде успјешан, одговор на било коју медијску хајку Монструма.
На нашу жалост, оне ни сада немају било каквог одговора, нити су га икада имале.
Муве без главе у „свом свијету“
На моћне медијске ударе неколико стотина Монструмових колумниста и пропагандиста они су једва могли одговорити с три твита, мислећи да је то довољно?!
Уосталом, гледамо исту причу и сада, Монструм захуктава хајку око хиротонисања Митрополита Јоаникија а „партије побједнице“ се понашају као да их се то не тиче!?
Оне не схватају да је хајка око хиротонисања Монструма сада главна прича! Ударна тема!
Споредна је тема питање Темељног уговора, јер је ова садашња хајка високог интензитета била режирана управо за случај потписивања тога уговора.
Збиља, као то да их интересује Темељни уговор а уопште не интересују садашњи вулкански медијски насртаји Монструмових шовиниста на Митролопита Јонакија?!
Како би од хајки бранили Темељни уговор ако не умију од садашњих одбранити Митрополита?
Елем, умјесто да 100% политичке ангажованости против премијера, гдје троше апсолутно све силе и ресурсе, правилно избалансирају- па да половину политичких акција и даље усмјеравају против премијера а остатак на борбу против медијских и политичких удара Монструма на Митрополита Јоанакија- те партије се понашају као „мува без главе“.
Да се разумијмо, ефективност и оправданост било какве критике, па и премијера, је сразмјерна разборитости, аргументованости и одлучности.
Умјесто тога, ми код несрећних “партија побједница” примјећујемо болесну хистерију која излази изван граница здравог разума и логике, правећи им контраефекат у виду политичке штете.
О њиховом пласирању примитивних етикета и увреда, док се помамљују, да не говоримо. То је на нивоу цивилизацијског дна!
Како им помоћи!? Никако! Можда констатацијом да су заиста „муве без главе“!
Можда их то трзне из стања самозаљубљености и транса који им гарантује нове изгубљене битке.
У сваком случају, стање гдје ће се непартијска јавност тући са пропагандистима монструма, а „партије побједнице“ неучествовати у тим биткама већ изигравати Завод запошљавање својих партијских кловнова и улизица је неодржива.
То само може изазвати експлозију политичког система јер се ради о ненормалности која вришти до неба.
Најављени протести као циркус одабраних
Управо зато, најављене септембарске протесте дијела тих “партија побједница” многи ће посматрати с „поспаним интересовањем“.
Разлог је прост, реално је очекивати да ће на тим скуповима лидери партија држати говоре искључиво онима које су запослили.
Тај протестни циркус- партија које су гласаче опозиције одмах немилосрдно подијелилe на подобне, партијске ликове- које ће запослити и неподобне за запослење, гдје су сврстани сви непартијци и они који су у другим партијама, мало ће објективном грађанину бити интересантан.
Ако се томе дода да ни „капљицу енергије“ не троше на супротствљање дивљању Монструма, нити му парирају на хајке које спроводи по сваком поводу, а особито по поводу насртаја на Митрополита Јоаникија, те партије су постале апсолутно неинтересантни политички субјекти, осим за жестоку критику.
Да се разумијемо, јавност је послије народне побједе тражила демонтажу лошег политичког и ужасног сатанистичког система, њихово ангажовање у разарању погане идеологије Монструма а не трку за фотељама по правилима новог типа политичке подобности.
Можемо им се само “захвалити” за такав предлог „партијског фотељашког концепта“ и апсолутне неангажованости у биткама против Монструма. Он се у цјелости, с презиром, одбацује!
Нажалост, вјероватно до краја нисмо свјесни немоћи и политичког тумарања „партија побједница“.
Мислимо и прижељкујемо- „они ће се напокон трзнути”!? Не, неће! Тужна су они прича, жалосна и меркантилна, исувише.
Сачувај нас Боже таквих немоћних и трањавих „представника народа“, којима чак не функционише прости инстинкт политичког самоодржања!
А што се већине народа тиче, православних Срба и Црногораца, они ће свакако остати на зацртаном правцу јасно дефинисаном крилатицом: Наша слога биће пораз врагу!
Војин Грубач/ИН4С