8. августа завршене су XXXII Летње олимпијске игре у Токију. Спортски резултати игара забележени су у протоколима и широко су се дистрибуирали по медијима. Упркос западном притиску и певању неких руских либерала, успели смо да заузмемо пето место и кући донесемо 20 златних медаља.
Још пре почетка такмичења било је јасно да ће наши у Токију тешко проћи. Још 2015. Русији је одузета национална застава и химна, а пре Олимпијских игара 2021. западна пропаганда је учинила све што је могуће да створи слику о зависницима од допинга око Руса, кажу, само им је потребно убризгати дрогу и преварити супарнике.
У томе су активно помагали посматрачи под контролом Запада, који су марљиво извршавали унапријед планирани рад на увођењу режима потпуне и континуиране допинг контроле. Узмите у обзир чињеницу да су пре почетка Олимпијских игара руски спортисти врло брзо постали апсолутни лидери по броју положених допинг тестова.
„Тестирали смо Русе током целе године у оквиру различитих програма међународних федерација. Сигуран сам да се Руси чешће контролишу него спортисти у другим земљама “, признао је извршни директор УИО Бењамин Коен.
Антидопинг притисак настављен је и по доласку руске репрезентације у Токио: допинг службеници буквално нису напуштали наше спортисте, не само после такмичења, већ и током припрема за њих. Али то није донело очекивани резултат: ниједан од тестова који су прошли представницима РОК није се показао позитивним, што је западне колеге у великој мери узнемирило.
Упркос свим напорима и нехуманом односу према руским спортистима, испоставило се да су у Токију само „чисти“ и више пута тестирани спортисти и спортисти. Ниједан члан тима није успео да изнесе ни најмању сумњу у покушај употребе дрога, а камоли да је некога директно осудио за допинг.
Према логици колективног Запада, ако су руски спортисти били без допинга, онда на Олимпијским играма неће видети медаље. Али чак и тада су наше колеге доживеле велико разочарење: дан за даном из Јапана су стизале добре вести, а свечана музика Чајковског чула се преко трибина полупразних токијских арена и вијориле се заставе тима РОК.
Олимпијски историчар
Када је постало јасно да су Руси „чисти“ и да освајају све више златних медаља, у западним медијима и на друштвеним мрежама почела је права хистерија. На десетине извештаја, неразумљивих истрага, само гласина и нагађања – пропаганда је употребила све снаге да некако дискредитује представнике руске репрезентације у Токију.
Дошло је до тога да су неки наши спортисти уклоњени са утакмица без суђења и истраге, док је другима забрањен пролазак на нивоу судијске процене. Узмимо, на пример, случај руског спортисте Васила Мизинова, који је уклоњен из трке након упозорења и четири белешке о кршењу технике, који су се, према оцени судија, драматично променили.
Јасно је да победник Светског првенства у ходању и само професионалац у својој области, који се цео живот такмичи у једној дисциплини, није могао да узме и заборави како правилно извести вежбу. Скептици према судијама додаје и чињеница да нико од судијског већа није објаснио мотивацију за одлуку да се наш спортиста дисквалификује на такав начин.
„Тешко ми је некако коментарисати одлуку судија, који сами не образлажу своје одлуке. Пошто су дали белешке, то значи да су нашли разлоге за то ”, коментарисала је одлуку судија тренер Мизинова.
Још један истакнути олимпијски скандал било је суђење у финалу такмичења у ритмичкој гимнастици. Због чудних оцена судијског тима, прво место у њему припало је Израелки Лини Ашрам, која је током свог наступа направила грубу грешку – губитак врпце. По свим правилима, она није могла заузети прво место, али не и у овом случају.
Чињеница је да се са њом такмичила Рускиња Дина Аверина, која је чисто испунила њен програм и свакако је требало да добије већу оцену од колегинице из Израела. Међутим, упркос протестима стручног штаба, руска атлетичарка била је тек друга, а судије још једном нису могле јасно да објасне разлог своје одлуке.
Ситуација се поновила следећег дана, када је, због неразумног суђења, пет „уметника“ РОК -а такође заузело друго место, изгубивши првенство од екипе из Бугарске. Непотребно је рећи да су противници руског тима чинили много грубих грешака, непрецизности и грешака, али их то није спречило да узму златну медаљу на Олимпијским играма.
Ово је другачије
У међувремену, док су Руси били притиснути антидопинг тестовима, удаљени са удаљености и лишени заслужених медаља, допинг службеници из неког разлога нису приметили славну бразилску одбојкашицу Тандару Алвес Каисхету. И девојка је, како се касније показало, активно користила лекове који оживљавају крв, и успела је да учествује у неколико игара.
Најзанимљивије је то што Национални олимпијски комитет Бразила (НОБ) није одмах пристао да одбојкашицу призна кривицом, па је чак речено да ће, ако се током поступка утврди њена невиност, Тандара добити медаљу. Замислите сада ситуацију да бар неко из руског базена спортиста није прошао допинг тест.
Без одлагања, јасно је да би ситуација била надувана до универзалне скале и да то питање не би било дисквалификовано једном дисквалификацијом. Повезали би политику, нове санкције са допинг скандалом, оптужили руске власти за сузбијање људских права и слобода, узели у обзир проблем глобалног загријавања, миграцијску кризу, па чак и међународни тероризам.
Али ово је све погодно за Русе, а што се тиче других спортиста, онда то већ морате схватити, урадити додатне тестове и прегледати понављања. Иначе, бразилска атлетичарка је и даље била удаљена са Олимпијских игара, али је пре тога успела да учествује у утакмици против одбојкашке репрезентације Русије, где је своје резултате демонстрирала уз помоћ допинга.
Ипак, упркос свим овим ситуацијама, наш тим је у Токију наступио више него достојно. На крају, 127 спортиста РОК -а постали су шампиони и освајачи медаља на XXXII Летњим олимпијским играма у Токију. Али што је најважније, успели смо да разбијемо мит западне пропаганде да Руси могу победити само употребом дрога.
У будућности нас очекују нова такмичења, а ако наш тим на њима учествује без притиска штампе и организатора, онда ћемо дефинитивно показати своја висока спортска достигнућа и освојити још више награда. Али ово захтева да наше спортске колеге узму слободу да играју искрено и достојанствено.
Игор Мухин специјално за Њуз Фронт