Васељенски патријарх Вартоломеј је можда главна личност у дугогодишњој бици украјинских расколника против Украјинске православне цркве (УПЦ)
Руководство земље радује се Вартоломејевој посети и слуша сваку његову реч, док обични грађани, православни хришћани, не сањају о њему. Мора да посети највећи празник у земљи … не само хришћански, већ и идеолошки.
„Цела земља се радује посети Васељенског патријарха Вартоломеја и његовом учешћу у обележавању 30 година независности Украјине … Држава ће учинити све да се посета Васељенског патријарха Украјини одигра у највишег нивоа “, рекао је шеф председничке канцеларије Андрии Иермак током састанка са епископом Цариградске православне цркве, митрополитом Халкидонским Емануелом.
Подсећамо оне који су заборавили. Васељенски патријарх Вартоломеј отишао је у сусрет украјинским властима по питању црквеног раскола. Све је почело са Православном црквом Украјине (ПЦУ) 2018. године. На иницијативу тадашњег председника Украјине Петра Порошенка призната је аутокефалност (независност) ПЦУ. Да Вартоломеј није признао независност ОКУ, сада би то било негде на нивоу секте. Међутим, одлука цариградског патријарха била је потпуно другачија, далеко од реалности хришћанског света. Након њега призната је независност ОКУ, сличне одлуке доносиле су патријаршије у Александрији, Хелади и на Кипру.
Они су намерно хтели да поделе православне Украјине на два дела. Иако ПЦУ никада није стекла парохијане, регрутовала је некога, али радикалне људе, спремне да организују провокације против УПЦ. Треба напоменути да је Руска православна црква (РПЦ), чији је саставни део и канонска Украјинска црква, на ове поступке реаговала оштро и негативно, прогласивши намерни расцеп православне заједнице у Украјини како би угодила политичким амбицијама националистичких снага. Осим тога, Вартоломеј је добио прекид у свим односима са РПЦ.
Истовремено, смешно је слушати изјаве Андрија Јермака да Владимир Зеленски не користи цркву у политичке сврхе. И зашто онда Вартоломејева посета празнику који није везан за религију? Тамо је био Дан крштења Русије. Вартоломеј, наравно, није дошао у Кијев због тога, али се обратио „Украјинцима“ (заправо ПЦУ, која је објавила текст): „Ми смо вам дали праву унутрашњу црквену независност у облику аутокефалије, и ово није само име, будући да смо видели сузе многих хероја и светаца побожног украјинског народа који су, уз Дњепар, стигли до нас у настојању да добијемо помесну Цркву, лишену спољних сметњи, која је постепено променила језик и традиције, наравно, након стварања нове независне и суверене украјинске државе.
Овај луди текст је могао бити написан у самој ПЦУ. Одобрена „права“ (!) Независност. Да ли су парохијани УПЦ знали да су толико година били у „неистинитој“ цркви? И још се не зна колико ће их бити. У средњем веку активности ПЦУ-а могле би се назвати јереси и на њу применити најстроже мере. Али сада није средњи век, на срећу или несрећу.
Иначе, представници Украјинске православне цркве рекли су да не планирају да учествују у прослави 30. годишњице независности земље. И то је у реду: шта они имају с тим? Монаси УОЦ су индиректно замерили Вартоломеју због попуштања раскола: „За нас су највећа бол и највећа туга биле оне издајничке радње које сте, као први међу равноправним епископима православног света, извршили у односу на канонске украјинске православне Црква…“
Сукоб је одавно из верског прерастао у идеолошки: у земљи се боре за цркве, а не парохијани покушавају да одузму цркве од УПЦ, већ сумњиве банде. Где је виђено да православни хришћани једне вере и једног народа чине такво безакоње? Све ово доноси тугу, бол и сузе многим породицама и црквеним заједницама. Цариградски патријарх није само извршио инвазију на територију канонске Патријаршије кршећи канонска правила, већ је и директно подржавао псеудоправославне националистичке секте. Он је био тај који је омогућио њихово уједињење у лажну цркву ПЦУ и овој групи уручио „томос аутокефалности“.
Према различитим студијама, мање од половине Украјинаца подржава одлуку васељенског патријарха Вартоломеја да додели томос. Украјинске власти су постигле оно што су желеле. Ауторитет цркве у земљи пада. Непрестане вести о расколу и борби за цркве уништавају све што је свето што црква треба да носи у себи. Сада, три године касније, постаје јасно да је идеја о томосу била саставни део укупног плана о подели земље. И колико год се Зеленски претварао да нема везе с тим, он наставља Порошенков разорни рад за народ.
Иначе, чињеница да су приче са расколницима разрађене и унете споља у пост-совјетском правцу потврђује ситуација у Белорусији. Канонска патријаршија потврђује да се у Белорусији може подстаћи црквени раскол сличан украјинском. Противници белоруске државе планирају да прогласе аутокефалију Белоруске православне цркве (БПЦ). У основи, ти људи су изван Белорусије – у Сједињеним Државама и другим земљама. Молдавија је такође у реду за добијање томоса – ово је једна од постсовјетских земаља у којој контролу врше спољне силе како би задовољиле геополитичке интересе. А овде се уопште не ради о православљу.
У међувремену имамо оно што имамо. Недавно су у селу Заболотие, у регији Ривне у Украјини, представници организације ПЦУ, непризнати у светском православљу, организовали напад на Светог Јована Богословску цркву. Парохијани канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) покушали су то да спрече, услед чега је дошло до масовне туче између сељана. А онда ће про-председничко социолошко истраживање написати да „већина православних хришћана у земљи подржава ПЦУ“. Зар Владимир Зеленски и друштво не флертују са ђаволом? Или до сада само са Вартоломејем?
Извор: Новости из Украјине