Мишљење је, мој Веселине Вељовићу, штоно кажу: као гузица- свако га има.
Није то проблем, нека и мишљења колико и гузица, но проблем је кад је гузица једино мишљење, кад је гузица све: карактерна особина; идентитет; име, презиме и надимак; крштеница; образ…
Све је код тебе, „добри“ мој Вељовићу – гузица!
Гузица до јуче млатила пендреком – гузица данас млати плајвазом, но гузица остала је само то – гузица!
Колико си зла нанео Црној Гори пендреком толико данас чиниш пером, невешто сричућу, лупетајући, лажући, сипајући то беде из душе и ништавне памети на папир- чинећи све да се папир преметне у буктињу па да спалиш читаву Црну Гору, јер волео си је и бранио онолико колико си бранио вољену власт!
Све мимо ње, проклете власти, не треба да постоји, што се тебе, надничару јада, тиче!
По ко зна који пут си ударио на наш портал. ИН4С, ценећи да ваљамо онолико колико смо мртви јер, признај, ништа те не би учинило срећнијим до да свак од нас аутора и сваки наш читалац омасте канапе о букве, да нас насадиш на кочеве, да напиних нека нова „пасја гробља“ ко преци ти, идоли и идеолошки очеви.
На браћу и сестре не дам, не дам ни на једног нашег читаоца, не дам теби, фукаро, да нас поменеш јер ти, да је правде, не би више имао права ни на мишљење ни на реч!
Веруј, што се тебе и те багре налик теби тиче – не бих се ту ни мало замајавао глупостима каква су демократија и некаква људска права – једино право које вам не бих ускратио је комадић неба кроз решетке Спужа, колико да видите оно под чим више стајати нећете!
Не због тога што си ударио на ИН4С, нисмо ми монашко братство и сестринство, и што нам од срца желиш што ни најцрњем душману пожелео не би, већ што не даш мира нашој милој ЦРној Гори, бедниче, позивајући на некакве устанке, на крв, на завет Секуле Дрљевића и Макса Лубурића…
Позиваш, непомениче, да се 4. септембра, на дан устоличења владике Јоаникија, дигну некакве „комитске“ и патриотске чете, да блокирају Цетиње и не дозволе устоличење митрополита по цену крви…њихове, не твоје аблеку тужни…
Ти би кукавички, а како другачије, негде из потаје и заветрине гледао где се братска крв лије навијајући да Црна Гора пожње гробова, но неће, буди убеђен да ти се ђавољи наум испунити неће, пендрек/плајваз јаничару, јер Цетиње није ни твоје ни моје но владичанско и Његошево, баш као што је и Црна Гора сва обрасла и олистала о цркве и манастире свете Српске православне цркве!
Наравно да ће мили владика Јоаникије бити устоличен на Цетињу, није то питање ината већ Црне Горе!
Ону коју толико презиреш да би је спалио до темеља, но немаш ти огња колико би и спаљена васкрсавала из темеља – славна и светосавна!
Заћути, Вељовићу, заћути бедниче – бедни, заћути погани јер толико је смрада за твојим чињењима и корацима да је и мученој земљи претешко поднети их!
Заћути, Веселине – невесели, јер реч јесте дата свакоме, баш као и гузица, но неће свако поносно млатарати гузицом наместо главе, као што ти чиниш…
Мир је преко потребан Црној Гори, смирење и спокој, све оно што сте јој 30 година отимали, ђавољи шегрти, а то ће јој управо устоличење владике Јоаникија донети!
Устоличење на Цетињу, тамо где су Бог и славни преци заповедили, не ината већ Црне Горе ради!
Што се твојег писанија тиче – нека те, вежбај, разрађуј руку ако је пендреком ниси довољно разрадио, требаће ти…
Даће Бог скорих дана да се дохватиш мирног места пуног литералног надахнућа, мало изван Подгорице, па пиши колико ти воља!
Тачније, пиши колико ти правила «куће» буду дозвољавала…
Фамилији (пријатељи ће ти бити ближе него икад…) како теку затворски дани, фали ли ти шта, како си се зружио са цимерима, колико ти недостаје слобода, о којој ћеш само сањати…
У дугим, предугим ноћима, загледан у комадић неба кроз решетке, док и то неба буде бежало од тебе згађено оним што види.
Шта ћеш, у гузицу се никоме не мили да гледа, а у шта тебе да погледа а да не види гузицу?!
Седи миран, Веселине Вељовићу, само пази да не прикљештиш образе…
Михаило Меденица/ИН4С