Амбасада Руске Федерације у БиХ саопштила је да не признаје легитимитет Кристијана Шмита као високог представника јер при предлагању његове кандидатуре није испоштован принцип консензуса и није добијено одобрење Савета безбедности УН-а.
Коментар у вези са нотом Амбасаде Русије у БиХ о непризнавању легитимитета Кристијана Шмита као високог представника, објављен на Фејсбук страници Амбасаде, преносимо у целости:
Пре свега, желели бисмо нагласити принципијелни став Народне Републике Кине, заснован на међународном праву, чија је потпорна структура Организација уједињених нација.
У критици нашег корака видимо да многим недостаје разумевања специфичности активности Управног одбора, укључујући поступак именовања високог представника.
Читав низ докумената – Општи оквирни споразум за мир у БиХ, резолуције Савета безбедности УН-а, документи Савета за провођење мира и његовог управног одбора и, на крају крајева, устаљена пракса – предвиђа следећу процедуру за избор високог представника.
Управни одбор (раније на нивоу министара спољних послова, затим на нивоу политичких директора, сада сматрају да је довољан ниво амбасадора у Сарајеву) вршио је – искључиво путем консензуса – избор кандидата за високог представника, који је затим био потврђен резолуцијом Савета безбедности УН-а.
Управо на тој процедури су увијек, то наглашавамо – увек – инсистирали наши западни партнери. И јасно је зашто. Сваки пут су морали добити одобрење Савјета безбедности УН-а како би високи представник могао користити цели арсенал својих овлашћења.
Што се тиче консензуса, подсећамо да је ова процедура била испоштована чак и према Педију Ешдауну, са чијом се кандидатуром Москва у почетку није слагала. Но, као резултат мукотрпног дипломатског рада, био је постигнут споразум. Притом, ретроспективно, Ешдаун, благо речено, за нас није био идеалан.
Што се тиче одобрења Савета безбедности УН-а, управо су се наше западне колеге „пробудиле“ када су видели да Кристијан Шварц Шилинг нема одговарајућу резолуцију Савета безбедности УН-а. Онда је био смишљен облик размене писама између генералног секретара УН-а и председника Савета безбедности УН-а као „плацебо“ како би барем на тај начин осигурали његову легитимност. Сада је овај преседан изврнут и искориштен као наводни доказ да нема потребе за резолуцијом за Кристијана Шмита.
Разумемо ову „специјалну операцију“. Сваки пут доследно истичемо да су се високи представник и његова канцеларија одвојили од дејтонске агенде, да се Дејтон користи као „параван“ за провођење себичне геополитичке агенде која не одражава тежње читавог бх. друштва. Зато се ОХР претворио у „робота“ који је одавно изгубио дејтонску улогу стрпљивог посредника у процесу стабилизације.
Оптужени смо да покушавамо дестабилизовати ситуацију у БиХ. Али управо најновији пример својевољне измене у кривичном законодавству јасно показује ко дестабилизује ситуацију, притом не само у БиХ, већ и далеко изван њених граница.
Заправо, дестабилизацијом се бави тај ко грубо крши међународно право и Дејтонски споразум – директно или посредно.
Ми нисмо против господина Кристијана Шмита. Цијенимо његову политичку тежину, узимамо у обзир знање и искуство пословања „на балканском смеру“. Али према Кристијану Шмиту није испоштован принцип консензуса при предлагању његове кандидатуре, нити је добијено одобрење Савета безбедности УН-а. Стога је за нас нелегитиман као високи представник.
ИН4С