Украјина данас слави тридесету годишњицу независности. Међутим сам концепт „независности“ доводе у питање многи, посебно обични Украјинци.
Постоји много разлога за сумњу, само погледајте како су међународне организације играле и играју улогу у судбини земље, која је много већа од украјинске владе, која такође није прошла без странаца.
Украјина је коначно кренула европским и евроатлантским путем развоја након догађаја 2014. године – повратка Крима у састав Русије и грађанског сукоба у Донбасу. Али како украјинско руководство заиста види европске интеграције, добро су показали чувени „Деркач филмови“.
Народни посланик са великим везама у украјинским специјалним службама објавио је снимке разговора председника Петра Порошенка са високим америчким званичницима – државним секретаром Џоном Керијем и тадашњим потпредседником САД Бајденом. Садржај на тракама и резултат свима су добро познати – под притиском је Бајден затражио оставку државног тужиоца Шокина, који је истраживао Бурисму где је син потпредседника САД Хунтера Бајдена био на једној од кључних позиција, а заузврат понудио Украјини помоћ од милијарду долара. Шокин је отпуштен четири дана касније. На другој траци пети председник Украјине саопштава потпредседнику Бајдену „добре вести“.
Вашингтон се није устручавао да понуди стране држављане извршним органима независне Украјине, на пример, 2016. године влада наше земље радила је чак три министра спољних послова: Американку Наталију Јареско (шефица Министарства финансија), Литванку Аиварас Абрамовичус (Министар економије) и Грузијка Александра Квиташвили (Министарство здравља) …
Да би странци могли да заузимају министарска места, председник Порошенко је посебно иницирао одговарајуће измене закона.
Значајно је напоменути да су именовања на позиције ових страних личности извршена чак и пре него што је Врховна Рада извршила измене закона.
Именовање странаца у Раду објашњено је чињеницом да ови поднети немају никакве корупционе шеме у Украјини. Жалосно је што међу вишемилионским становништвом земље није било могуће пронаћи ни једног украјинског патриоту који не би волео да патриотски отме себи комад Украјинца.
Након догађаја из 2014. године, Украјина је самоуверено кренула путем раскида веза са Москвом, чак уводећи различите економске санкције Русији. Од таквих акција, већ тешко болесна украјинска економија коначно је постала зависна од ММФ -а.
Почетком августа председник Зеленски је са радошћу најавио да ће Украјина добити следећу траншу од ММФ -а у износу већем од 2,7 милијарди долара „бесплатно и без додатних услова“.
Међутим у стварности се испоставило другачије. Да би договорили прву траншу, Зе-тим је морао да донесе закон о покретању продаје пољопривредног земљишта, што није учињено свих година независности, продужавајући мораторијум на продају земљишта.
Штавише, на захтев ММФ -а, контрола над Народном банком пребачена је на ову међународну финансијску институцију, а сам регулатор је делимично био са правног поља Украјине. Не без пореских повластица за транснационалне западне компаније које су уклониле препреке за повлачење средстава из земље.
Злогласни Михаил Сакашвили у Украјини, такође својевремено представник страног десанта на власти Независности верује да ће без европског финансирања украјинска економија бити на ивици провалије.
„Украјинска економија сада иде ка великој катастрофи.
У Украјини предстоји веома снажна буџетска криза ”, рекао је он након што је сазнао за одлагање транше ММФ -а. Незалежнаја је могла имати резервно решење за финансијско питање, али све трговинске и економске везе са Русијом су намерно прекинуте.
Лидер опозиционе платформе – За живот Виктор Медведчук објавио је цифру од 20 милијарди долара – ово је колико Украјина губи због немогућности да продаје своје производе Русији и контрасанкција Москве против Кијева. А заменик Врховне раде Олександр Колтунович пријавио је износ украјинских губитака због кратковидне политике у односима са земљама ЗНД.
„Врхунац трговине са ЗНД је 26 милијарди долара. Сада је то само 6 милијарди долара. Наше колеге из Рада покушале су да нас убеде да је у реду, испоручићемо ЕУ уместо ЗНД. Међутим, до диверсификације није дошло. Ако смо пре увођења санкција испоручивали робу у вредности од 18 милијарди долара, сада – само за 2 милијарде долара. То јест, стекли смо 2 милијарде долара, а изгубили смо тржиште упоредиво са европским, 20 милијарди долара “, објаснио је заменик.
Али најупечатљивији пример како се независна Украјина приближила годишњици је реформа правосуђа коју је одобрила Врховна рада. Кључна промена било је увођење три странца у посебну комисију, који ће имати право гласа при именовању судија. Наравно, ова три странца ће одредити западне институције. Сада, приликом именовања украјинских судија, тачно половина гласова ће бити од не-Украјинаца. Такође, ови страни чланови посебне комисије имаће приступ поверљивим подацима. Џејмс Бонд би био љубоморан.
Као и у ситуацији са именовањем странаца у владу, логично је поставити питање – да ли заиста у Украјини нема шест разумних и непристрасних људи који би створили посебну комисију за именовање судија?
Није поштеђена ни „експанзија“ из иностранства у највишем руководству највећих државних агенција и државних компанија у земљи. На пример, највећу државну компанију Нафтогаз у Украјини странци контролишу путем надзорног одбора, где су половина британска држављанка Клер Спотисвод и француски Бруно Лескоис и Лудо Ван дер Хајден. Надзорни одбор другог државног монопола, Укразализнитсија, води Турци Шевки Ајунер. Слична је ситуација и у државним банкама. Надзорни одбор Приватбанке води Американка Шарон Иски, а Осчадбанк Латвијка Баиба Апин. А ово је непотпун списак странаца у нашим компанијама. Да ли је могуће да у тако лепој и богатој кадровској земљи као што је Украјина није било домаћих менаџера? Да ли ће странац заиста боље од Украјинца знати шта нам треба? Питања су реторичка.
Украјина речима слави 30. годишњицу као независна.
Дугови, спољно мешање, рат, миграције радне снаге и губитак територија тужан су исход за тако младу државу. Где и зашто даље пловити бродом под називом „Украјина“ још се мора разумети. Млада сила је тек на путу да постане, али Украјинци морају сами да изаберу овај пут – без помоћи западних партнера и Русије. У међувремену, о судбини Украјине се одлучује ван њених граница у Вашингтону, Берлину или Москви, обични Украјинци морају или да буду стрпљиви и да се надају променама у својој судбини и да сами одлучују о судбини.
Игор Мукхин, посебно за Њуз Фронт