Америка се враћа, био је постизборни поклич председника Бајдена. Неће бити. Америка се повлачи неспремна да призна да је још један пројекат демократизације пропао, да је изгубила рат и да је безобзирно препустила савезнике њиховој судбини.
Ратови се не памте само по ономе што разруше, већ и по ономе што створе, а председник Џо Бајден је брзоплетим повлачењем својих трупа из Авганистана створио хаос који је истим оним талибанима због којих се две деценије ратовало омогућио да се победнички врате на власт.
Бајден је био одлучан да амерички и НАТО војници дефинитивно напусте Авганистан до 31. августа, али је – охрабрен подршком Американаца – игнорисао упозорења о незадрживом напредовању талибана широм земље и оцене да регуларна армија режима у Кабулу не може да сачува власт уколико се амерички безбедносни кишобран склопи.
Бајден је исламистима на крају отворио капије Кабула. Тријумфални блицкриг јасно је разоткрио да је најопремљенија армија света после две деценије изгубила рат од инфериорног противника и да је још један амерички пројекат демократизације доживео фијаско.
Најдужи рат у америчкој историји окончан је онако како је и почео. Грешка за грешком. То је историја ратовања у Авганистану откако је Џорџ В. Буш извршио инвазију која је требало да буде задовољење правде због терористичког напада на Америку иза којих је стајала Ал Каида која је имала упоришта међу талибанима.
Рат се временом претворио у мисију освете а Американци су амбициозно ширили листу својих циљева обећавајући стабилност, демократију и „изградњу нације”. Ако се изузме ликвидација Осаме бин Ладена пре десет година, ниједан од ратних циљева није испуњен.
Зашто Бајден није омогућио још времена да се окончају преговори између талибана и централне власти када је већ постојао договор са талибанима да не нападају коалиционе снаге? Можда и регуларна армија не би била тако деморалисана после 66.000 жртава које је претрпела током рата?
Бајден је изненађен како су талибани тако лако освојили Кабул, а он је само два дана пре тога изјављивао да пад није „неизбежан”. Њему блиски обавештајци процењивали су да талибанима треба најмање три месеца да освоје Кабул. Питао се зашто се режим у Кабулу – који је давно изгубио поверење народа, ако га је икада и имао – распао бекством америчког изума, председника Ашрафа Ганија и делова владе.
Изненадио се шеф Беле куће што се регуларна војска на коју су Американци утрошили стотине милијарди долара кроз опрему и обуку, без борбе предавала надирућим талибанима. То што нико није показао намеру да се бори индикативно указује кога Авганистанци доживљавају као највећег непријатеља: талибане или Американце којима не праштају што половину од 110.000 локалних жртава рата чине цивили.
Мора да је Бајден у неверици трљао очи посматрајући како се спушта застава на америчкој амбасади док дипломате у паници уништавају документа. Амбасадор и особље су хитно хеликоптерима пребацивани на локацију близу кабулског аеродрома где су сцене хаоса подсећале на Одесу 1917. и Сајгон 1975. Изненађени Бајден је на брзину враћао маринце да би осигурали безбедну евакуацију.
Стварност је демантовала Бајдена као Доналда Трампа после његове твитер-наредбе о повлачењу Американаца из Сирије. Као и Барака Обаму када је напустио Ирак отварајући простор ИД-у. Вештачки рокови повлачења који игноришу реалност на терену стварају вакуум и представљају позив на нове конфликте.
Америчка војска је у нечему озбиљно погрешила. Генерали су дуго упозоравали да рат не може да се добије, али само у приватним разговорима. То је довело да САД изгубе упориште које су хтели да створе у Централној Азији.
Највећа грешка остављена је за крај. Време и начин повлачења су велика морална мрља коју Бајден упорно не жели да призна. Држи се хладних калкулација и не обазире на критичаре из света који тврде да су Американци издали и продали близу 90.000 Авганистанаца који су им на разне начине помагали, све у вери да ће Америка помоћи „обнови нације”.
Бајден кривицу налази свуда око себе: у свом претходнику, у авганистанским политичким лидерима уверен да су они криви за дебакл. Тврди да сцене са кабулског аеродрома не могу да се пореде са Сајгоном. Тачно. Ове су биле много драматичније.
Себична брига за интерес искључиво његових сународника враћа Бајдена на познати Трампов мото „Америка прво”. Прокоцкано је поверење које су десетине хиљада Авганистанаца указале Америци. Многи се по свету после овако срамног, а могуће и трагичног повлачења питају да ли могу уопште да се ослоне на Вашингтон.
Какав кредибилитет има велика сила када тако лако напусти своје савезнике ? Зар САД не сносе одговорност за судбину 39 милиона Авганистанаца? Да ли администрација полаже рачун само Американцима а не и људима земље у којој су Американци покренули свој осветнички рат?
Две трећине Авганистанаца је испод 25 година старости и не памте време када је екстремистичка идеологија талибана управљала земљом. Памтиће само да су им Америка и њени савезници оставили Авганистан какав су направили током протекле две деценије.
„Мисија је испуњена тиме што смо уклонили Осаму бин Ладена и обезбедили да тероризам не долази из тог дела света”, тврди Бајден. Зашто се онда Американци нису повукли пре једне деценије? Да ли је сигуран око тероризма јер и Ал Каида и ИД најјача упоришта имају управо у Авганистану?
Свет напето прати шта се догађа у Авганистану, осуђује Бајдена, али ће колико сутра успоставити дипломатске контакте са новим-старим режимом који најављује да Исламски Емират неће водити онако ригидну политику каква је била пре војне интервенције, да ће поштовати права жена, етничких мањина и слободу медија. Треба сачекати, али делује да су талибани извукли поуке. За разлику од Американаца.
Америка се враћа, био је постизборни поклич председника Бајдена. Неће бити. Америка се повлачи неспремна да призна да је још један пројекат демократизације пропао, да је изгубила рат и да је безобзирно препустила савезнике њиховој судбини. Опседнути сопственом „изузетношћу”, Американци ништа нису научили од Совјета у 20. веку, као ни Совјети од Британаца у 19. веку. Авганистан је гробница империјалних амбиција.
Бошко Јакшић/Политика