„Од микроскопа до плуга“ – деиндустријализација Украјине као предуслов на путу ка Европи

За 30 година независности Украјина је постала једна од најсиромашнијих држава на континенту деградирајући од добављача високотехнолошких производа до извозника пољопривреде.

Према речима шефа сектора билатералних односа Русије и суседних земаља Центра за постсовјетске студије Економског института Руске академије наука, ванредног професора Финансијског универзитета при влади Руске Федерације Артема Пилина током година од распада СССР -а, Украјина је изгубила више од трећине своје укупне производње.

„Почетни услови за развој Украјине након стицања независности 1991. били су међу најбољима на постсовјетском простору. Ово је погодан транспортни и географски положај, повољна клима, разни минерални ресурси, развијена инфраструктура, снажан индустријски и научно-производни потенцијал. Сви ови услови створили су добру основу за наизглед брзу трансформацију Украјине у једну од водећих држава Централно-Источне Европе, попут суседних Мађарске, Пољске или Словачке. Али нажалост то се није догодило. И заправо 30 година сувереног постојања са тачке гледишта напретка земље је изгубљено. А главни резултат протеклих година била је деиндустријализација и губитак значајног дела друштвеног капитала “, навео је експерт.

Пилин је убеђен да је поред немара и отворено предаторског односа украјинских власти према сопственој земљи, потписивање споразума о ноторној евроасоцијацији одиграло важну улогу на путу трансформације Украјине у средњовековну аграрну колонију.

Ово се лако може проверити гледајући званичну украјинску статистику о индустријској производњи у земљи.

Лавовски аутобуски погон је 2014. године обуставио производњу: последњу велику наруџбину у предузећу послало је Градско веће Доњецка у јуну 2013. године.

У децембру 2016. године, због вишемилионских заосталих плата затворено је једно од највећих машинско-грађевинских комплекса у Украјини фабрике Азовмаш. Губитак тржишта земаља ЗНД довео је до 13 пута смањења производње теретних вагона од стране холдинга Азовмаш у 2015. години у односу на 2014. годину.

У 2018. години Запорожје ауто -грађевинско постројење које је било лидер у украјинској аутомобилској индустрији произвело је само 118 аутомобила углавном састављених по наруџбини у малим серијама по посебним уговорима.

Некадашњи понос СССР -а, дизајнерски бирои Антонов и Јужмаш живе своје последње дане. Кадровски потенцијал предузећа је скоро потпуно изгубљен што за такве индустрије значи стварну смрт. Недостају делови које је раније испоручила Русија. Сама Украјина је одбила сарадњу објавивши своје суседе као агресоре. Као резултат тога, од 2016. до 2019. године Антонов није произвео ниједан авион. Са наруџбама из Кине, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија, за које се Кијев тако надао такође нису успели. Сви они су опозвани због сумње купаца у способност фабрике да их испуни.

Главни мотор украјинске моторне индустрије Мотор Сич био је у средишту скандала након што су украјинске власти одлучиле да га продају Кинезима, а потом и америчку забрану договора. Крајем марта 2021. године украјински председник Зеленски спровео је у дело одлуку Савета за националну безбедност и одбрану (НСДЦ) земље која предвиђа национализацију фабрике. Заузврат кинески инвеститори поднели су тужбу у међународној арбитражи тражећи више од 3 милијарде долара. Кажу да се у Кијеву надају да ће тамо организовати производњу турских беспилотних летелица „Барјактар“.

2018. године проглашен је банкротом, а у јулу 2021. године званично је ликвидирано црноморско бродоградилиште у Николаеву, основано 1897. године и раније лидер совјетске бродоградње. Тамо је произведено највише високотехнолошких бродова – ракетне крстарице, носачи авиона. Деведесетих година, Црноморско бродоградилиште је још било на површини због имплементације страних уговора. Али већ 2003. године, украјинска влада је искључила фабрику са листе стратешких предузећа.

И ово није потпуна листа губитака украјинске индустрије.

„Продубљивање деиндустријализације претварање Украјине у сировински додатак развијених економија извозник јефтине радне снаге може довести до чињенице да према предвиђањима Светске банке и других међународних стручњака, остаће једва од 15-17 милиона становника. Најмање 8-9 милиона Украјинаца данас тражи средства за живот у иностранству – ово није само реакција на ниске плате, већ и манифестација деградације економије у целини. Овим темпом од земље ускоро неће остати ништа. Али док су предузећа затворена, извоз старог метала расте јер се у земљи секу последњи остаци великог наслеђа СССР -а – индустрије некада једне од најразвијенијих економија у Европи, – каже стручњак.

Тако је за три деценије Украјина, која је напустила СССР са „микроскопом“ у рукама, потонула до баналног „плуга“ и, очигледно, наставиће свој брзи пад усред одобравања аплауза европских партнера.