Зашто су Меркелова и Макрон игнорисали „Кримску платформу”

Покушај украјинског председника Володимира Зеленског да одржавањем самита „Кримска платформа” питање отцепљеног полуострва врати у фокус међународне пажње није наишао да кључну подршку. И западни и руски медији у први план истичу да је кључни показатељ одсуство немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона, али и већине других председника и премијера који су послали нижерангиране званичнике. На највишем нивоу били су присутни углавном представници источноевропских и балтичких земаља.

Самит одржан у понедељак у Кијеву требало је да буде прекретница за почетак „одбројавања до ослобођења полуострва”, како је замислио Зеленски. Међутим, испоставило се да су интереси водећих представника ЕУ пречи, али и да седмогодишње економске санкције ЕУ и њених савезника – не дају резултат.

Бриселски портал „Политико” констатује да су Меркелова и Макрон очигледно на самит гледали као на „јалову вежбу размене порука” и да њихово присуство није вредно ризика антагонизовања односа с руским председником Владимиром Путином.

Немачка канцеларка је у петак и недељу посетила Москву и Кијев па продужила кући, а на самит је послала министра финансија Петера Алтмајера. Одлуком да не присуствује самиту послала је јасну поруку да јој је приоритет обезбеђивање споразума који ће Украјини гарантовати још пет година прихода од транзита природног гаса из Русије, упркос томе што ће ускоро бити завршен гасовод „Северни ток 2”, којим би Русија могла да заобиђе Украјину. Очигледно да присуством „Кримској платформи” није хтела да тражи више и ризикује постигнуто.

Овај догађај, организован уочи тридесетогодишњице независности Украјине од СССР-а, окупио је лидере више од 40 земаља, а био је присутан и председник Европског савета Шарл Мишел, који је одржао оштар говор у којем је нагласио да Брисел никад неће признати Крим као део Русије.

Иако је догађај позициониран као самит, само је 13 од 46 држава било представљено на нивоу председника и премијера – углавном су то биле источноевропске државе: Естонија, Летонија, Литванија, Молдавија, Грузија, Пољска, Мађарска, Словенија, Хрватска, Румунија, Финска и Шведска.

Међутим, списак „замена” које су премијери и председници послали је подужи. Тако је уместо британског министра одбране у украјинску престоницу допутовала Венди Мортон, представница британског Форин офиса за ЕУ, а Вашингтон је послао секретарку за енергетику Џенифер Гранхолм, која је предводила америчку трочлану делегацију. Француска је послала министра трговине Франка Ристера као замену првобитно најављеном министру спољних послова Жан-Ив Ледријану. Исто се односи и на немачког министра спољних послова, кога је заменио министар енергетике Петер Алтмајер, а Турска, из које се очекивао лично председник Реџеп Тајип Ердоган, делегирала је шефа дипломатије Мевлута Чавушоглуа.

Ипак, то није било све на списку непријатности за украјинског председника: мађарски председник Јанош Адер, уместо да критикује Русију, напао је Украјину због кршења права Мађара, што је дугогодишњи проблем у билатералним односима. И неки други званичници су на самиту у понедељак навече изразили висок степен амбиваленције. Тако је словеначки председник Борут Пахор нагласио да Словенија има добре односе и с Русијом и с Украјином и изразио наду да ће земље решити своје проблеме.

Дан уочи одржавања самита Зеленски је коментарисао неспремност европских лидера да учествују на форуму речима да се они плаше Русије. „Многи лидери су јако уплашени, не желим да кажем ко се плаши”, рекао је Зеленски и додао да су на „Кримску платформу” позвани сви лидери. „Истина је да се Европа плаши Русије. То се мора признати и то је нормално”, закључио је украјински председник.

Што се тиче украјинско-руског проблема у Украјини, међународна пажња је усмерена на решавање питања Донбаса, за шта је оформљена и група „нормандијског формата” (у којој су Украјина, Русија, Немачка и Француска), па се питањем повратка Крима у састав Украјине ретко ко бавио. Сам Путин је више пута наглашавао да је питање Крима готова ствар и да о томе нема шта да се преговара. Москва је уложила око 2,6 милијарди евра за изградњу моста који повезује Крим с копном Русије, улажу се велики напори и новац за снабдевање Крима водом, а грађани су већ одавно добили руске пасоше. Москва је реаговала на догађај у Кијеву назвавши га „изузетно непријатељским” и неприхватљивим у односу на руски регион.

На самиту је усвојена декларација која се своди на четири главне тачке: осуду „незаконите анексије Крима”, кршење људских права и милитаризацију Крима, која поткопава безбедност и стабилност у црноморском региону; увођење нових санкција Русији „уколико буде потребно”, а такође је објашњено зашто је уопште формирана „Кримска платформа” – она би требало да служи за координацију и консултације с циљем „мирног прекида привремене окупације” полуострва од стране Русије. На крају је Русија позвана да се придружи платформи.

Биљана Митрановић/Политика