Широм свијета, на свим паралелама и меридијанима, протестује се против ковид мјера, незапослености, поскупљења основних животних намирница, горива итд. А у једној малој држави на брдовитом Балкану, гдје се пупољци демократије тек назиру, вјеровали или не, против цркве.
Иако Уставом гарантовано начело лаицитета, односно одвојености државе од цркве, оно је више пута у пракси повријеђено од предсједника државе, који је прошле године најавио формирање своје приватне цркве, а ове отишао корак даље. Да опструира устоличење митрополита цркве, из које је узгред буди речено, изопштен.
“Надам се да нећу бити у ситуацији да 5. септембра и сам будем на Цетињу”- „загрмио“ је из Цетиња у свом препознатљивом маниру актуелни предсједник државе, у друштву времешног султана, колеге по дужини обнашања власти. Илити: “Немој да вам ја долазим”. Премда, врховни командант комитско-патриотског покрета није долазио на Цетиње када су Кошута, Обод, Тргопромет и друге познате цетињске фирме одлазиле на пут без повратка. У стечајну масу.
Поштено говорећи, ни Цетињанима није сметало устоличење незапослености, глади и сиромаштва, али им је ударило на част и углед предстојеће устоличење наследника, у вјековном сједишту митрополије. Да ствар буде бизарнија, митској “Долини Богова”, је Митрополит црногорско-приморски непожељан, а предсједник државе, правне следбенице царства које је неколико пута до темеља разарало Цетиње и Цетињски манастир, бива дочекиван аплаузима и овацијама. С друге стране, митрополија је показала јеванђељску мудрост, ону попут змије и безазленост попуг голуба, али и досљедност, јер од своје праксе није одступала ни у неупоредиво тежим временима. Кад већ није узмицала пред страним злом, зашто би пред домаћим.
Но, излишно је више било шта писати о неспорним историјским чињеницама, апсурдима и делузијама одређеног дијела грађана. О једној идеолошкој салати, која има само један циљ, да опет храни оне који су годинама паразитирали у државном буџету. Ни наратив предсједника партије није ништа очекивано. Посебно након успјешне полицијске акцје у Зети.
На крају, пети септембар ће бити тест за државу, која је већ дала прст, а ако да и шаку, извјесно је да ће морати и цијелу руку.
Коста Ненезић/ИН4С