Да сам на неком хумористичком порталу, каквих, нажалост, данас нема, могао бих овај текст да започнем, рецимо, на овај начин:
„Недавно је господин Дритан Абазовић примио у свом кабинету, у Амбасади В. Британије, госпођу Карен Медокс у функцији амбасадора истпоимене империје. У дужем, пријатељском разговору, претресена су готово сва актуелна питања њиховог протектората, званог Црна Шума, посебно безбједносне (не)прилике, за које је, на неки начин, надлежан домаћин госпође Медокс. Заједнички је оцијењено да је у догађајима у „пријестолници“ и около ње све протекло у најбољем реду, јер, „све је добро кад се добро сврши“, или: „учињеном послу мане нема“…
Радознали, претежно инострани „посматрачи“ , којих је у овим потоњим збивањима било више него обично, примијетили су да овом сусрету није пруствовао Дританов помоћни радник, извјесни З. Кривокапић…
Остаје нам да нагађамо шта се тиме хтјело рећи. Вјероватно да на Острву више цијене оне стално „будне“, од њихових пријатеља „спавача“, у које, могуће, сврставају овог последњег. Њему су, иначе, издашно помогли пројектоване „критичне ноћи“, када су хеликоптери НАТО-а полећели од Подгорице до Цетиња и назад, носећи, гле чуда, челнике њима посебно омиљене СПЦ!
„Помоћни радник“ је, након обављене работе, добио у Храму у Подгорици френетичне аплаузе својих предизборних сународника и све му је, (а много тога је!), као што то обично бива код Светосаваца, намах опроштено!
Било је, могуће, и извјесних критичких запажања, са обје стране, како су оне двије гомилице камења и двадесетак истрошених гума могле бити препрека „на све спремној Полицији“, да са једним обичним багером за пола сата „прокрче“ пут до цетињскњ Митрополије, али се рачунало да „вјерни народ“ то неће ни примијетити…Уосталом, тако је и било.
Неке политичке и новинарске наивчине склоне су да повјерују да је читав овај покретни игроказ био у функцији инфузије њиховом онемоћалом „помоћном раднику“, како би, заједно са Дританом у будућим данима могао да послужи и одржи ову малу, али стратешки важну колонију на њеном путу у беспуће „без алтернативе“…
Више је него очито да ми иронија, као књижевно-новинарски израз – није јача страна, па ћу невољно прећи на моје уобичајено казивање.
Судећи по аплаузу који је у Храму Христовог васкрсења добио споменути „спавач“, изгледа да су темељни НАТО аналитичари и њихови сарадници кључних обавјештајних служби Запада поприлично ушли у КОД Господу оданих, али до злабога наивних православаца!
С обзиром да су у „критичној ноћи“, између 4. и 5. септембра „позвани у помоћ“ (још се не зна по чијем налогу) и Премијеру мрски челници ДФ, који су одлучујуће утицали да се „хеликоптерски десант“ (Поглавникова формулација) повољно оконча, све се, по процјени налогодаваца, завршило у корист реанимације споменутог „спавача“. Зар о томе не свједоче и споменути аплаузи?
За мене као, признајем, политичког аналфабету, кључно је питање: шта ће бити понуђено „помоћницима“ Премијера у критичној ноћи? Ако то буде неколико безначајних министарских мјеста у Влади у којој ће „спавач“ и даље остати Премијер, значи да су „планери“ са братског Запада остварили основну намјеру – да се, сада уз помоћ српских представника, настави расрбљавање ЦГ, уз перспективу брзог унијаћења и католичења…
Оно што ће услиједити и у тзв Влади, и у Парламенту, помоћи ће нам да схватимо размјере и крајње амбиције твораца и извођача ове најновије политичке лакрдије!
Јован Лакићевић/ИН4С