Од обезглављене и некадашње страначке црногорско-политичке позиције-власти а сада опозиције, у самоокупираном, самозабарикадираном, самоизолованом и самозапаљивом Д(Р)ПС-овом табору у пријестолном граду Цетињу – њиховом главном штабу патриот-комитском, бијаху се сјатиле, крајем прве седмице деветога мјесеца 2021. године, све биране и изабране политичке ’ајдучке (де)лије, баш кад им вријеме није!? Чак и цијела фамеља „предсједника свих грађана“ би у опуштеној атмосфери и приватном амбијенту без гас маски или оних обавезних маски због Ковида-19 „стационирана“ у Пријестолници, што је било „по мало“ зачуђујуће! Међутим, ако се „сјетимо“ да је „предсједнику свих грађана“ у том пријестолном граду и службена резиденција онда је сасвим опр(авд)ан њихов једнодневни или дводневни боравак о државном или приватноме трошку“!?
Такође, бијаше се, а сасвим „случајно“ или по личној (не)вољи, на Цетињу 4-ог и 5-ог септембра окупио сав (из)бирани политички кукољ каквога нема(ше) на далеко, свакако не већега и бољега у њиховој „много љубљеној и вољеној“ за повећу своту еура држави Монтен(иј)егру!
Рекоше да „бране“ себе саме и „штите“ своје више личне него ли „отимање-присавајње одавно угрожене државе“ и њене интересе, у крајњем понајвише интересе њиховога п(о)лит(ич)ког вође званог „двометрица Нокова“ или „предсједник(а) свих грађана“, којему се стављају на послугу нешто мање-више од три деценије!
Њихов пр(иј)евремени „политички порођај“ или закашњела Јефтова „политичко-медицинска“ интервенција обављена нестручно и на брзину резултирала је, а на њихову општу политичку жалост, мртво (из)вађеним „политичким чедом“ односно колапсом Д(Р)ПС-овог планираног државног удара!
„Предсједнику свих грађана“ и политичком оцу државног удара, као мртво (по)рођеном политичком чеду, не остаде ништа друго него да прихвати чињенично стање па исти дан брже боље (п)отрча да својим јавним и срамотним обраћањем нагласи своју дуго обећавану и озбиљно (не)нормалну намјеру: „(…) треба да се вратимо покушају да дођемо до рјешења статуса Православне цркве у Црној Гори (…)“!
Наравно, остала је за ултиму „двометрици Ноковој“ или „предсједнику свих грађана“ још само та (ис)празна политичко-коцкарска карта и вербална флоскула са којом у посљедњих пет година (п)одиграва почевши од самопроизведеног, измишљеног и режираног од стране главног СДТ-а „државног удара“ купујући вријеме о(п)станка у предсједничкој фотељи Црне Горе.
(Из)остало је да њихов политички отац и творац монтен(иј)егринске нове нације, нове историје и новог монтен(иј)егринског човјечуљка још само нагласи чињеницу и објасни да је ту ријеч о агностицима, атеистима, безбожницима и невјерницима, који хоће силу на срамоту да забране устоличење једног митропита за Владику Цетињскога манастира и да управо они као безбожници оснују једну приватну „православну црквену организацију“, њима чврсто обећану на једнодневно одржаном његовом Осмом партијском конгресу Д(Р)ПС-оваца, која ће им (по)служити за њихове страначке и приватне работе! Свака је стара изрека света: Од сто(тине) отаца (п)осташе ђеца килава!
Шта (ли) је (на)ћерало патриот-комитске (п)оглавнике и све (из)биране представнике, а самозване ’ајдучке (де)лије ка’ челнике, да се саберу у самоокупираном, а часном пријестолном граду Цетињу?
Како рекоше, бијаху (п)одијељени у два или три главна табора-штаба по приватним кафанама у којима су уз богату трпезу јели, пили, играли, сеирили, а богме и дивљали, па онако политички пијани (дого)варали и на крају ишчекивали „политичко чедо“ као „чудо невиђено“, да (про)славе послије дуго година натезања, кењања и чекања коначно озваничење њихове НВО Црногорске православне цркве или Православне цркве у Црној Гори? Њихов дуго ишекивани слављенички чин заврши(о) се неуспјешним политичким исходом као мртво (по)рођено политичко чедо од њима самоприпремљеног државног удара!
И не би било ништа необично да се само стало на самоприпремама и самобарикадама патриот-комитских ’ајдучких (де)лија да су хтјели мирно протествовати или како кажу демонстрирати за своја „угрожена људска права“ зарад спаса њиховога „предсједника свих грађана“, који је подржао њихове „политичке“ ставове и „разумио“ протесте „мирно окупљених грађана Цетиња“, који „поносно“ стајаху на барикадама стављајући жене у прве „борбене редове“ све „штићећи своју част и достојанство свога града“ и своје новостворене монтен(иј)егринске државе! Наравно, као и њихов вишедеценијски револт и отпор, који је био израз „крајње“ нужде и „јуначки“ (под)ухват да блокирају прилазе и улазе у слободарско и пријестолно Цетиње све палећи половне гуме и набацајући дрвље и камење на главне прилазе саобраћајница, којима се долази у часно и поносно Цетиње!
Огромну политичку и декларативну јавну (по)руку и поуку за даље планирање догађаја са којим би остварили личне циљеве пружили су нико други до они који су током пуне три деценије били политичке слуге и обични пиони „двометрици Ноковој“ или „предсједнику свих грађана“!
Једно пријеко потребно питање поставља се пред јавност, а то је: Одкуд толики број (ода)браних ’ајдучких (де)лија да се нађе у самоокупираном и самозабарикадираном пријестолном граду Цетињу, јер готово највећем броју од њих није мјесто или адреса становања у том граду? Да ли су они унапријед резервисали претходних дана свој долазак и са пропусницама добијеним од „патриот-комитсхих“ челника и организатора „слободно“, добровољно и без дозволе-одобрења, ушетали прескачући и заобилазећи барикаде од троструких редова на главним прилазима Цетиња: повисоки ред половиних гума, троструки ред жена, понека застава и ред крупнијег и набацаног камења уз групице неиспаваних, подбухлих од алкохола и полијегалих патриот-комита?
Фотодокументација, настала непосредно са лица мјеста и догађаја, објављена у штампаним и електронским медијима најбољи је доказ који је непобитан да се радило организовано, планирано и са одобрењем бивших званичника, државника и политичких моћника и то све оних који се тих дана окупише на Цетињу! Једно је сигурно да званични „предсједник свих грађана“ није користио странпутице за свој долазак мајбахом нити „гвоздену птичурину“ приликом своје шетње до Цетиња како би „смирио тензије“ и подржао „уплашене и мирне грађане“ слободарске Пријестолнице“!? А вјерујем да за свој долазак, као и за долазак ’ајдучких (де)лија није коришћена „саобраћајница у изградњи“, која је тик до „непробојне“ барикаде код куће Аџића на Крушевом ждријелу, чија „градња“ траје скоро колико и владавина „предсједника свих грађана“!
Наравно, уз обећања и „приоритете“ у градњи биће наставак радова на реченој „саобраћајници, Цетиње-Чево (Никшић), као „жили куцавици“, само ако и даље буде владао онај који је и (до)сада „предсједник свих грађана“! Уз његову издашну помоћ у тродеценијским обећањима наставиће се са „радовима“ на жичари од Ловћена до Котора, бушењу тунела од Цетиња до Будве, изградњи фабрике чоколаде и осталих кондиторских производа на Цетињу, чак и даље све до засада и гајења неколико хектара марихуане на ливадама гдје је некада био индустријски и надалеко познати гигант „Обод“. Грађани ће „мирно“ и (с)трпљиво (са)чекати реализацију свих предсједникових обећања и неће демонстирати док им он руком не (од)махне или ријечју их надахне и дâ знак односно одобрење за ново постављање барикада и самоизолацију свих становника пријестолнога града Цетиња!
Дакле, све бирани до изабраног патриот-комитског челника и „јуначких ’ајдучких (де)лија као представника бијаше се окупио, стратешки размјестио своје политичке штабове и намјестио по приватним кафанама, које бијаху најближе мјесту главних дешавања на Дворском тргу или некадашњем Тргу Краља Николе односно Титовом тргу! Непотребно би било набрајати све „храбре“ ’ајдучке (де)лије који бијаху за одбрану њихову поставили жене у прве „борбене редове“, а они из „кафане“ пратили развој политичких догађаја, сабирали извјештаје са барикада и других важних пунктова, који су били „критичне тачке“ за упад „непријатеља“ на Цетиње!
Међутим, има разлога да бар оне „најистакнутије“ и физички „најспремније“ а политички најподобније набројимо односно именујемо, па ћемо онако насумично поменути неколицину од њих: др Веселина Вељовића, активног и актуелног савјетник предсједника државе за безбједност (од скоро препознат и назван од миља као „црногорски Веља Невоља“); Мр Предрага Бошковића, бившег министра одбране; Далиборку Пејовић, бившу посланицу у црногорском парламенту, др Драгињу Вуксановић Станковић, посланицу у црногорском парламенту и професорицу на Правном факултету УЦГ у Подгорици; Рада Бојовића, оснивача и предсједника Југословенске народне странке и некадашњег кандидата за предсједника Црне Горе, (за сада нам је остала непозната његова политичка и страначка припадност и активност); Бориса Бојовића, самозваног владику ЦПЦ; Ранка Кривокапића, бившег народног посланика и дугогодишњег предсједника Скупштине Црне Горе; др Јефта Ераковића, љекара у КБЦГ и народног посланика, Филипа Вујановића, бившег и троструког предсједника Црне Горе, а сада заслужно-почасног предсједника све захваљујући и на приједлог „предсједника свих грађана“; Миодрага-Мика Живковића, некадашњег (ис)такнутог члана и предсједника ЛСЦГ, а сада члана Либералне партије и ГИ 21. мај, или како га његови политички саборци и злотвори зову „ево твора од Котора“; Миливоје Катнић, бивши судија Апелационог суда, а сада Главни специјални државни тужилац (рече да је нестраначка личност (сиц!); Ненада Чанка, из Војводине (Србија), бившег Предсједника Скупштине АП Војводине којему је „предсједник свих грађана Црне Горе“ спасио живот и због тога му је на Цетиње дошао да врати дуг; Александра Богдановића, бившег градоначелника Цетиња, познатијег као „краљ Илира“; проф. др Ивана Вуковића, градоначелника Подгорице, који изјави односно потврди да је Белгија неутрална држава; и тако даље.
Од све наведених и бираних „посјетилаца“ тих „критичних дана“ на Цетињу, издвојићемо неке „ексцесе“ и занимљивости које су нам пале у очи или су били толико привлачни по својим необичностима и везане за „најприсебније“ појединце, као што су: Филип Вујановић, почасни предсједник ЦГ, који се појави изненада и „ниодкуде“ или „паде са небеса“ међу полијегале од неспавања „патриот-комите“, а који бијаху предстража главној барикади. У два-три корака Филип дотрча до демонстраната пружајући руку понеком а широким осмијехом поздрави их све!
Подразумијева се да им је честитао на издржљивости, храбрости и разумијевању за његов долазак! Наравно, Филип је без „мане и страха“ од „патриот-комита“ и ’ајдучких (де)лија, као и без пропуснице, с осмјехом ушетао у Цетиње и то службеним аутом које га је (до)чекало!
Други заниљивији детаљ са Цетиња је појава Ранка Кривокапића, од милоште званог трокапић(а), који је у једном тренутку био принуђен да „пружи корак“ и да својим дугачким ног(иц)ама покаже кондицију на којој би му могао (по)завидјети и најбољи спринтер – тркач свијета Усаин Болт! Међутим, и поред приказане „завидне“ брзине (до)живио је да буде „лакше рањен“ у обадвије ног(иц)е и то од „шок бомбе“!? Да је Ранко прије доласка на Цетиње мало увјежбавао прескакање препона сигурно је да би остао „нерањив“!?
И још једна, по мом скромном (по)знању и мишљењу, најсликовитија и до неслућених граница инспиративна новинарска фотка, која би морала обавезно бити предложена за прву награду из цијеле фотодокументације са протеста „мирних грађана Цетиња“ односно „храбре“ патриот-комитске ’ајдучије, јесте „званична посјета“ Цетињу од стране главног СДТ-а Миливоја Катнића, који је са гас маском у десници руци по „службеној дужности“ у раним јутарњим часовима дошао да одшета и извиђа „критичну ситуацију“ и наравно „формира предмет“, који ће дати на даљу обраду својим вјерним и веома стручним сарадницима, експертима и политичким послушницима!
Добар или „најбољи познавалац грчкога права“, судски тајновидац или несуђени папа, као да је „предосјетио“ опасност која може да вреба цетињским улицама па се злу не требало бијаше обезбиједио са гас маском, што се уједно баш показало неопходним!? Било је то шесто чуло главнога СДТ-а, који је успио одшетати градским тргом и самозапаљивим цетињским улицама без и најмањег, по њега, инцидента или проблема!
На крају, круна свих дешавања на Цетињу припала је др Веселину Вељовићу, рекох од милоште (на)званом црногорски Веља Невоља, којега његови бивши другари полицајци приведоше „скрштених руку“ и кованим лисицама, а да он као „први и прави полицајац“ и бивши директор Управе полиције ни да трепне, па ни отпор да пружи, макар пасивни! А још је и доктор наука!? Мирно, као млада невјеста пође, а његова га (по)дршка од храбрих ’ајдучких (де)лија све биранијех патриот-комита испрати тупим погледом и брзим „олакшањем“ од нагомиланих гасова! И тако се заврши под Д(Р)ПС-овим таборима дуго планирани, у још једној јадној сјенци и безумној изведби-режији „предсједника свих грађана“, државни удар! Добра и поучна народна изрека: „од јефтина меса супа по пољани“!
Од лошег сценарија и до зла бога лошије режије био је очекиван политички бродолом звани државни удар, па је „предсједник свих грађана“ послије безпризорно дате изјаве одлепршао што је брже могао! Оставио је патриот-комитске ’ајдучке (де)лије и њихове челнике да се сналазе како знају и умију на барикадама и згариштима од гума, које ће расчишћавати комунална служба Пријестолнице, а њеном гадоначелнику дао је прилику да осмисли изговор и оправда се „мирним грађанима Цетиња“ за пропалу удружену политичку акцију и државни удар, који би му продужио боравак у фотељи градоначелничкој!
Др.Момчило Д. Пејовић/ИН4С