Прошле недеље Северна Кореја приказала је крстарећу ракету за коју тврди да поседује домет од 1.500 километара. Она, квалитетима као што су покретљивост и непредвидљивост, додаје још једну битну димензију моћном ракетном арсеналу те земље и озбиљно јача њену моћ за вођење конвенционалног, па и нуклеарног рата.
Најновијим ракетним тестовима, одржаним прошле недеље, Северна Кореја је учврстила свој статус војне силе и поново дубоко забринула јавност Јужне Кореје и Јапана.
Наиме, армија Демократске Народне Републике Кореје (ДНРК) 12. септембра извршила је лансирање крстареће ракете, за коју су тамошњи државни медији саопштили да има домет од 1.500 километара, што је довољно не само да се покрије цела територија јужног суседа, већ и за гађање циљева у Јапану.
Поседовање крстарећих пројектила тог домета, велики је напредак када је реч о јачању војне моћи и, на неки начин, још већи разлог за бригу потенцијалних противника од нуклеарног оружја и балистичких ракета које је у последње две деценије развила комунистичка држава.
Јер мада је нуклеарно оружје најубитачније, више од сценарија у којем би оно могло бити употребљено, реалним се чини ограничени, конвенционални сукоб на Корејском полуострву.
А у домену конвенционалног ратовања, јужнокорејска армија, која може да се ослони не само на оружје које је знатно модерније од арсенала Пјонгјанга, већ и на десетинама пута већу економску снагу своје државе и подршку америчких трупа из ваздуха, са мора и копна (па и свемира), има велику предност.
У Јужној Кореји, иначе, тренутно има око 28.000 војника САД, ударне групе америчких носача авиона неретко улазе у воде у околини Корејског полуострва, а у оближњем Јапану стационирано је још око 50.000 Американаца.
Нови важан елемент одвраћања
У време када Северна Кореја није имала нуклеарне бомбе или је била тек на почетку њиховог развоја, највећа полуга одвраћања коју је поседовала био је велики број артиљеријских цеви уперених на Сеул и његову околину, где живи више од 40 посто јужнокорејске популације и који се налази на свега 55 километара од границе са Севером.
Зазирало се и од хемијског оружја, за које се верује да га Пјонгјанг има у великим количинама. Више од могућности да јужнокорејска армија буде потучена и острво уједињено под комунистичком заставом, јужнокорејски и амерички војни аналитичари су страховали од огромног потенцијалног губитка у животима цивила.
Велика већина средстава које поседује Северна Кореја, као што су авиони, хеликоптери и тенкови, потиче још из доба Совјетског Савеза, те су или већ неупотребљива или инфериорна у односу на технику коју има Југ. То је и фактор који данас додатно повећава значај нуклеарног оружја као средства одвраћања за Пјонгјанг.
Сада је, међутим, Северна Кореја свом, упркос застарелости врло импресивном, конвенционалном арсеналу од преко 30.000 артиљеријских оруђа, додала и крстареће ракете, које су прецизније и много теже за обарање од балистичких пројектила, јер могу да мењају путању и лете ниско над земљом.
То јој пружа могућност да зада хируршки прецизне ударе по аеродромима, складиштима, фабрикама наоружања и другим битним циљевима, чиме се смањује предност у конвенционалном ратовању које имају здружене снаге Сеула и Вашингтона.
Такође, могућност монтирања мањих нуклеарних глава на крстареће ракете, чија се путања, за разлику од балистичких, не може предвидети, извор је снажне главобоље за војне планере и политичка руководства у Јужној Кореји и Јапану, па и Вашингтону, који их подржава.
Трка у наоружавању
На тест крстареће ракете у Северној Кореји, на југу су неколико сати касније реаговали лансирањем сопственог вођеног пројектила са подморнице.
Међутим, да би подсетили ко је отишао даље у развоју ракетне технологије, Севрнокорејци су као одговор на то, потом, испалили и два балистичка пројектила постављена на воз, чиме су практично послали поруку да њихове ракетне снаге, које располажу свим типовима балистичких пројектила, од оних кратког домета до интерконтиненталних, поседују и квалитет мобилности, због чега ће их бити тешко неутралисати пре лансирања.
Северна Кореја, заправо, има све што се може имати када су у питању балистичке ракете. Упркос дугогодишњим оштрим санкцијама, успела је да развије породицу балистичких ракета способних да понесу и нуклеарне бојеве главе: хвасонг-12 туче до 4.500 км удаљености, што значи да може да гађа све америчке базе у Западном Пацифику, хвасонг-14, са дометом од преко 8.000 км може да досегне америчку западну обалу, док хвасонг-15 који лети чак 13.000 километара може да покрије целе САД.
Штавише, Пјонгјанг је и освојио технологије за испаљивање пројектила средњег и дугог домета са подморница, што пред евентуалног противника поставља проблем откривања и одбране ширег простора од оног који захвата територија Северне Кореје. Реч је о ракетама типа „пукуксонг“.
С обзиром на то да у поседу има нуклеарне бомбе различите снаге, па чак и изузетно разорну хидрогенску, те да под оружјем држи чак 1,2 милиона припадника регуларне војске, Пјонгјанг, након додатка крстарећих ракета свом војном арсеналу, заиста, чини се, има врло завидан степен сигурности у односу на евентуални војни напад САД и њених савезника (који се, када је њихова сопствена безбедност у питању, уздају у „нуклеарни кишобран“ Вашингтона).
Већу опасност по опстанак власти и уређења ДНРК, изгледа, представља могућност унутрашњег урушавања услед економских (или епидемиолошких) узрока, мада је и у тој области режим породице Ким до сада показао велику сналажљивост и постојаност.
АУТОР:
ИЉА МУСУЛИН, ДОПИСНИК РТС ИЗ ИСТОЧНЕ АЗИЈЕ
РТС