У Немачкој се сутра одржавају парламентарни избори чији се исход сматра крајње неизвесним, а сигурно је једино да Ангела Меркел, после 16 година, неће више бити канцеларка. У игри за могућег новог канцелара су три потенцијална кандидата.
Конзервативна Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) Меркелове, водила је Немачку у претходна четири мандата, али последња истраживања јавног мњења показују да би сада могле да победе странке левог центра.
Неизвесном исходу доприноси и чињеница да велики број бирача, према прошлонедељној анкети чак 40 одсто оних који намеравају да изађу на изборе, не зна коме ће поклонити свој глас.
Немци не бирају директно шефа владе већ гласају за посланике који ће у Бундестагу изабрати новог канцелара – наследника Ангеле Меркел.
То би могао бити кандидат демохришћана Армин Лашет, социјалдемократа Олаф Шолц или лидер Зелених Аналена Бербок.
За разлику од претходних, ове године се три странке боре за место шефа владе, а могуће је да ниједна од њих неће моћи да формира већину у Бундестагу са само једним коалиционим партнером.
Кандидат хришћанских демократа за канцелара Армин Лашет (60), покушава да придобије бираче обећањем континуитета, али многи га ипак доживљавају као потпуну супротност мирном стилу владавине досадашње канцеларке.
Такође, није сваки симпатизер Ангеле Меркел истовремено и присталица ЦДУ, јер је канцеларка током четири мандата мобилисала шире бирачко тело од странке.
Током кампање, Лашету је популарност опадала, и ЦДУ заједно са сестринском Хришћанско-социјалном унијом (ЦСУ) сада има подршку око 23 процента бирача.
Са друге стране, кандидат Социјалдемократске партије Немачке (СПД), Олаф Шолц, води у анкетама са око 25 одсто.
Шолц, бивши градоначелник Хамбурга и министар финансија у садашњој коалиционој влади, такође се представља као кандидат континуитета.
Током лета, Зелена странка је била водећа у анкетама и чинило се да ће њена лидерка Аналена Бербок (40) донети драматичну промену политичке сцене у Немачкој, али је подршка Зеленима у међувремену опала на око 15 одсто, и они су сада на трећем месту.
Мање странке, укључујући Слободне демократе (ФДП) или Левицу, такође би могле бити кључни фактор у формирању коалиционе владе и вероватно би притом постављале своје услове.
Све три водеће странке одбациле су сарадњу са крајње десничарском странком Алтернатива за Немачку (АфД), која на националном нивоу може да привуче око 10 одсто гласова, нарочито у источним регионима.
Избори у Немачкој с великом пажњом прате се и ван њених граница јер ће промена на челу највеће европске економије имати утицај и на светска дешавања.
Право гласа има 60,4 милиона Немаца који гласају на две листе. На првој су кандидати из 299 изборних јединица, док други глас дају кандидатима са листе странака.
Чак иако победник избора буде познат у изборној ноћи, разговори о формирању коалиционе владе могли би да потрају месецима, а Ангела Меркел ће остати на челу владе све док странке не постигну договор о њеном наследнику, објавио је Танјуг.