Из Брисела се већ неко време води политика која иде на штету демографије и демографског раста, па је самит у Будимпешти био заправо узвратни ударац конзервативног дела политичких снага из овог дела Европе таквој политици, каже политиколог Александар Павић.
Он овако гледа на четврти Демографски самит у Будимпешти, на коме су премијери Мађарске, Пољске, Чешке, Словеније и председник Србије потписали заједничку декларацију у којој се наводи да имиграција не би требало да буде одговор на пад наталитета Европске уније.
„Овај скуп је изузетно важан на идеолошком плану, јер је практично био велика контра ономе што долази из Брисела већ годинама, од политичке коректности, преко приче о трећем роду, до хомосексуализације законодавства. Зато сасвим сигурно неће остати без одјека“, уверен је Павић.
Узвратни ударац конзервативног дела политичких снага из овог дела Европе
Живимо, сматра политиколог, у времену које је изузетно критично.
„Није реч само о демографској кризи у Европи, већ и о мигрантским таласима који прете, што из Авганистана, што из других потенцијалних жаришта, који могу још битније да промене демографску слику Европске уније, а које Брисел, нажалост, или подржава или на њих потпуно пасивно гледа“, указује саговорник Спутњика.
Како наводи, Виктор Орбан је права политичка фигура за организацију ове врсте контраудара бриселској политици, јер он не само да чврсто стоји на темељима демографске обнове нације, већ и на темељима заштите од миграната, а што је још важније, темељима заштите европског хришћанског наслеђа.
„Велико је питање да ли око овога може да се направи неки нови тренд отпора у Европи, нека обнова хришћанске Европе која је у времену после Другог светског рата практично у узмицању, али је сасвим сигурно да је овај скуп јако важан корак у том правцу. Такође, када говоримо о тенденцијама из Брисела, важно је рећи да и Београд мора сам са собом да се договори о томе да ли ће пратити бриселску агенду и овде, преко Гордане Чомић конкретно, уводи бриселске стандарде који су антидемографски, попут трећег пола и хомосексуалних бракова, или ће се сврстати уз Орбанову политику не само на речима, већ и на делу“, истиче Павић.
Не може и демографски раст и трећи пол
На питање колико је наша држава у могућности да се одупре захтевима који долазе из Европске уније, а који представљају промоцију неких нових вредности и трендова које Србија није баштинила, у ситуацији када је спољна политика земље јасно дефинисана у правцу наставка евроинтеграција, Павић је јасан:
„Пре свега, политичари овде од 5. октобра имају исту мантру да Европа нема алтернативу и зато смо у последње две деценије правили једностране уступке на нашу штету у многим областима, па и у овој. Али, реч је о томе што је свима јасно да ЕУ више неће да се шири, да се томе противи становништво бројних земаља, чак можда и већине земаља, као и у водећим престоницама ЕУ, пре свега у Паризу. У таквој ситуацији наши политичари немају изговор да нешто морају да раде, јер је очигледно да ми не можемо да уђемо у ЕУ и они нас, односно наше политичаре који су се определили за европски пут без алтернативе, више не могу тиме да уцењују. Дакле, ми то не морамо да радимо и Србија може и те како да се одупре, а парафразирао бих и Орбана који је рекао да је Србија сада потребнија Европској унији, него обрнуто.“
Ми смо ти, категоричан је политиколог, који можемо да подвучемо шта су наше „црвене линије“ и да испод тога не идемо.
„Ако смо се определили за демографски раст, не може и демографски раст, и трећи пол, и хомосексуални бракови. То је као уље и вода, једноставно не иде заједно, тако да имамо простора да се определимо, имамо могућност, па се надам да је присуство председника Србије и српског члана Председништва БиХ у Будимпешти јасан сигнал у ком правцу ће Срби као народ у целини да се крећу. Дакле, да више не живимо живот и уређујемо државу по бриселском диктату, него у складу са нашим интересима“, каже Александар Павић.
Демографски самит у Будимпешти је форум на коме се политичари, челници цркве, стручњаци, представници медија, корпоративног сектора и науке састају на сваке две године почевши од 2015, како би разговарали о кључним питањима која утичу на породице.
Извор: rs.sputniknews.com/Србија јавља