Незаконита пребивалишта и неосновани захтеви за азил из неких држава Западног Балкана, као и Молдавије, Грузије и Украјине, покренули су расправе о обустави безвизних путовања у Европску Унију.
Интерни документ ЕУ, од 27. септембра, у који је имао увид ЕУ Обзервер, обелодањен је дан уочи турнеје председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен по Западном Балкану.
ЕУ Обзервер наводи да незадовољство расте у Француској, Немачкој и Италији и да те земље воде ширу расправу о заустављању наводних злоупотреба.
Према интерном документу ЕУ, Србија и Албанија су сврстане међу 10 најпроблематичнијих земаља када је у питању поштовање безвизног режима због чега Немачка сматра да би Европска комисија требало да подсети да је покретање механизма за суспензију безвизног режима реална опција.
„У случају малог или никаквог напретка трећих земаља, Европска комисија би требало, према нашем мишљењу, да нагласи да је покретање Механизма за суспензију виза реална опција“, навела је немачка делегација у документу.
Према званичним подацима Немачке о кршењу закона о странцима 2020. године, Албанија је на другом месту, Украјина на петом, Србија на седмом, Молдавија на деветом и Грузија на десетом месту.
У документу у који је, портал имао увид, Немачка наводи да је примећен велики број „прекршаја неовлашћеног боравка“ из Албаније, Молдавије и Украјине, упркос укупном паду прошле године због пандемије.
Италија је дала сличне коментаре о Молдавији, приметивши да мреже за трговину људима које делују кроз „суседне земље“ злоупотребљавају режим путовања без виза.
Француска је такође незадовољна Албанијом и Грузијом и остаје опрезна према Србији.
Чешка је саопштила да је видела велики број неоснованих захтева за азил од држављана Грузије, Молдавије и Украјине. Белгија је указала на „алармантно повећање“ броја подносилаца захтева за азил ове године.
Држављанима Црне Горе, Србије и Северне Македоније дозвољено је да путују у ЕУ без визе до 90 дана од децембра 2009. године, а држављанима Албаније и Босне и Херцеговине следеће године.
За поновно увођење виза потребно је више од 50 одсто повећања незаконитих боравака или ако је ниска стопа прихватања захтева за азил. Холандија је прва и једина чланица ЕУ која је до сада тражила суспензију безвизног режима. Њен захтев је био усмерен против Албаније 2019. године, али га је Европска комисија одбацила, подсећа ЕУ Обзервер.
Спутник